Tajland 2023, 34. deo (Čijang Raj)

Kada smo stigli do hrama Vat Rong Sue Ten u Čijang Raiju nisam mogla da verujem svojim očima. Da, znala sam da ćemo posetiti neki hram koji zovu i „Plavi hram“, ali ništa nije moglo da me pripremi za ovo što sam ovde videla. Jedva sam čekala da izjurim iz mini-busa i da krenem da obilazim i fotografišem. Vrlo verovatno da ja u stvari samo padam na kič, ali meni je ovo bilo fantastično!!!

Prvo sam se vratila na ulicu da bih upravo snimila ono što se prvo vidi kada se približi hramu, a to su dve impozantne figure koje „čuvaju“ ulaz. Nešto dalje se vidi glavni objekat u ovom nevelikom hramu.

Vat Rong Sue Ten ili Plavi hram

Vat Rong Sue Ten, detalj

Zatim sam malo obišla oko ovih figura na ulazu da bih videla detalje, poput ulaza u unutrašnjost figure ili bogatu dekoraciju koja ih obe krasi.

Vat Rong Sue Ten, detalj

Ispred glavnog objekta je plato, a u njegovoj sredini je fontana, dok se sa strane nalazi jedno svetilište, ali sve potpuno neverovatno blješti plavom bojom!

Vat Rong Sue Ten, detalj

Ranije se na ovom mestu nalazio stari napušten hram, a onda su 1996. godine ljudi iz lokalne zajednice rešili da to promene i da se tu podigne novi hram. Ipak, izgradnja nije počela sve do 2005. godine, dok je završni projekat uradio lokalni umetnik, koji je upravo učio od onog svog kolege koji je zaslužan za podizanje Belog hrama o čemu sam pisala u prethodnom nastavku priča sa putovanja.

Glavni objekat u okviru hrama je završen tek 2016 i on je, kao i sve ostalo što sam do ovog trenutka ovde videla, apsolutno neverovatno bogato ukrašen, s tim da ovde osim dominantne plave boje ima i dosta zlatnih delova. Ponovo da naglasim, kao i u slučaju Belog hrama, ma kako izgledalo na prvi i svaki sledeći pogled, ovo nije zabavni park, već religiozni objekat. Ovaj hram, uostalom kao i Beli hram, samo jasno ilustruje kako se u savremenom Tajlandu sasvim uspešno spajaju i prepliću umetnički izraz, religiozna funkcija i duhovni aspekt.

Ja sada o ovome nemam puno da pišem, pa sledi samo niz fotografija kojima sam želela da sačuvam sećanje na različite detalje i uglova gledanja.

Vat Rong Sue Ten, detalj

A ako nije bilo dovoljno plave boje spolja – tu je onda unutrašnjost glavnog objekta. Neke od ovih fotografija mogu da se čine da se ponavljaju, ali svaka ipak nudi neki drugi detalj ili perspektivu.

Vat Rong Sue Ten, detalj

Po izlasku iz glavnog objekta u okviru hrama, krenula sam da idem oko njega, da bih prešla u zadnji deo ovog malog hramskog kompleksa.

Vat Rong Sue Ten, detalj

Zatim sam došla i do zadnjeg dela gde se vidi kako je urađena zadnja fasada glavnog objekta. Tu se nalazi velika statua stojećeg Bude, dok je preko puta njega jedan čedi.

Vat Rong Sue Ten, detalj

Iza čedija takođe postoji veliki prolaz za vozila i tu su „čuvari“ još uvek u fazi izgradnje, mada su njihovi detalji potpuno nesvakidašnji. Ponovo sam prvo izašla na ulicu da bih sve ovo fotografisala izjedna, a onda se usredsredila na detalje.

Vat Rong Sue Ten, detalj

U povratku ka prednjem delu hrama, prvo sam se popela na terasu oko čedija odakle sam snimila detalje glavnog objekta, a onda sam već morala da krenem da se vraćam ka mini-busu, jer smo ovde imali manje slobodnog vremena.

Vat Rong Sue Ten, detalj

Mini-bus je bio parkiran taman bočno od glavnog objekta, a tu je bila i jedna figura koja na savremeni način prikazuje Garudu. Garuda je popularno hinduističko božanstvo koje je vozilo boga Višnua, ali u budizmu je to naziv za ptice zlatnih krila koje se pojavljuju u starim budističkim tekstovima.

Vat Rong Sue Ten, detalj

A kome nije bilo dovoljno plave boje, tu je i lokalni sladoled koji je izuzetno popularan. Zašto? Pa zato što je i on plave boje! Mislim da nije bilo nikoga ko ga nije kupio.

Plavi sladoled u Plavom hramu

Jednodnevni izlet na koji sam išla ovog dana reklamira se tako da se pominje poseta trima hramovima. Ova mesta svakako imaju svoje originalne nazive, ali se verovatno zbog stranih turista najčešće po brošurama koriste njihovi prilagođeni nazivi: Beli hram, Plavi hram i – Crni hram.

E, ovaj treći, Crni hram, koji je bio naše sledeće odredište, zapravo nije uopšte hram, već je u pitanju muzej i to Muzej Bandam koji je od Plavog hrama udaljen nepunih 10 km dalje na sever.

I ovaj „hram“ predstavlja umetnički projekat koji je za javnost otvoren pre samo nekoliko godina. Pre bi se moglo reći da je u pitanju muzej na otvorenom, smešten u okviru parka, ali kako dominira tamna boja, a i zbog turističkog marketinga, najčešće se, dakle, koristi naziv Crni hram. S druge strane, sam naziv muzeja, „Baandam“, znači Crna kuća i to je naziv koji se takođe u svom prevodu koristi za ovo mesto.

Ovo mesto je formirao čuveni tajlandski savremeni umetnik Tavan Dučani (1939-2014), koji je svoju i nacionalnu i međunarodnu reputaciju stekao kao slikar, skulptor i arhitekta, a 2001. godine je na Tajlandu proglašen za nacionalnog umetnika u oblasti vizuelne umetnosti (slikarstva).

Na ovom mestu gde se danas nalazi muzej folklorne umetnosti, on je podigao oko 40 uglavnom manjih tamnih kuća koje su napravljene od drveta, ali i drugih materijala. Većina objekata je podignuta u tradicionalnom stilu severnog Tajlanda, ali ima i nekoliko njih koji u svakom pogledu pripadaju savremenoj arhitekturi. U nekim od ovih kuća mogu da se vide ne samo delovi Tavanovih zbirki slika i skulptura, već i životinjske kosti i kože, rogovi i mnogi drugi obični ili najčešće neobični predmeti iz čitavog sveta. S druge strane, neke od kuća se koriste i da bi se prikazala umetnost i graditeljstvo regiona Lan Na i uopšte jugoistočne Azije.

Sve ovo dobija sasvim drugi smisao kada posetilac ovde dođe i krene u obilazak, a svaki objekat ima svoj naziv ili makar kratki opis.

Prvo se nailazi na Svetilište i na Glavno svetilište.

Muzej Bandam

Ja sam se prvo popela stepenicama Glavnog svetilišta da bih dobro snimila Svetilište, a onda sam se vratila da bih ponovo snimila ulaz u najveći objekat u okviru muzeja, pre nego što sam tu ušla i krenula u fin obilazak.

Muzej Bandam, Svetilište

Muzej Bandam, Glavno svetilište

Već sami ovi objekti deluju vrlo zanimljivo i impozantno, ali kada se krene unutra, pa još i zagledaju detalji, utisci su sjajni!

Muzej Bandam, Glavno svetilište, detalj

Zatim sam izašla kod zadnjeg dela Glavnog svetilišta, ali je divnih detalja i eksponata bilo svuda.

Muzej Bandam, Glavno svetilište, detalj

Tu se odmah nailazi na Svetilište Rame. Ja ne znam zašto su pojedini objekti dobijali određena imena, ali osim što je to sigurno bila želja umetnika, to meni takođe nije bilo ni mnogo bitno, osim da znam šta se tačno vidi na fotografiji.

Muzej Bandam, Svetilište Rame

Ovde sam se malo izmakla u stranu da bih još bolje videla impresivni krov Svetilišta Rame, a zatim sam se vratila do zadnje fasade istog objekta. Nivo detalja u okviru dekoracije bio je spektakularan!

Muzej Bandam, Svetilište Rame

Odmah preko puta zadnje strane Svetilišta Rame vide se dva manja objekta, a nešto dalje i jedan veći. Sledeća fotografija je napravljena kao panoramska i onda razmere nisu nužno realne.

Muzej Bandam

Na levoj strani je Kućica za toalet sa kutlačama za zahvatanje vode, ali pre svega kao umetničko delo, a desno je Kuća za štalu. Nešto dalje je Umetnikov studio koji se bolje vidi na sledećoj fotografiji.

Muzej Bandam, Umetnikov studio

Odmah pored Umetnikovog studija je i Crna kuća sa trojkama od dvanaest zabata. Samo da kažem da ja nisam izmislila ove nazive, već oni mogu da se nađu u zvaničnoj brošuri koja se dobija na ulazu u muzej.

Muzej Bandam, Crna kuća sa trojkama od dvanaest zabata

Jasno se vidi da je ovaj objekat sastavljen iz tri dela, ali ono što je dodatno zanimljivo je da je on poput ogromne sojenice, a prostor ispod objekta je ispunjen različitim detaljima, uključujući i dugački sto i veoma zanimljive stolice. Sigurno kada dođe veće društvo.

Muzej Bandam, Crna kuća sa trojkama od dvanaest zabata

Ovu kuću sam ponovo snimila nešto kasnije iz drugog ugla, ali evo odmah tog snimka.

Muzej Bandam, Crna kuća sa trojkama od dvanaest zabata

U severoistočnom uglu imanja nalazi se par objekata i oni se vide na sledećoj fotografiji. Levo je Istočni paviljon, desno je Kuća reptila, a u sredini iza njih je toalet predviđen za posetioce. Svaki od njih je bio zanimljiv na svoj način.

Muzej Bandam

Ispred Istočnog paviljona može da se vidi tip figura koje je umetnik često pravio i koje su postavljene na više mesta u okviru muzeja.

Muzej Bandam, Istočni paviljon

Čak i toalet za posetioce ima nesporne umetničke detalje, počevši od samog oblika do vrata urađenih u duborezu.

Muzej Bandam, toalet za posetioce

U ovom delu je posebno impresivna Kuća reptila, a na sledećoj slici se pored nje sa desne strane vidi samo deo jednog od par Pansiona, što je naziv dat nekim od objekata.

Muzej Bandam, Kuća reptila

Jedan drugi Pansion može da se vidi preko travnjaka, više ka središnjem delu imanja. Pošto smo ovde, kao grupa, imali ograničeno vreme za posetu, svakako nisam mogla svaki od ovih objekata da posetim, ali sam se trudila da ih makar snimim, u celosti ili samo delom.

Muzej Bandam, Pansion

S druge strane, neki objekti i nisu predviđeni za obilazak već samo za posmatranje kao pravi eksponati u nekom muzeju. Recimo, Kuća Tripitaka, čiji naziv vodi poreklo iz sanskrita i znači „Tri košare“, a odnosi se na drevne zbirke budističkih svetih tekstova. Ovaj objekat me je podsetio na jednu starinsku biblioteku koju sam videla u Čijang Maiju i to je imalo smisla.

Muzej Bandam, Kuća Tripitaka

Inače, ispred Kuće Tripitaka se nalazi još jedan eksponat u prostoru, a on se sastoji od kamenja različite veličine koje je složeno u okviru jedne niske pravougaone platforme.

Odmah kod Kuće Tripitaka kreće i niz od tri objekta koji se nadovezuju jedan na drugi. Prvi na koji se naiđe je Paviljon naroda Šan, dok je posle njega nešto veća Kuća bisera.

Muzej Bandam, Paviljon naroda Šan

Muzej Bandam, Kuća bisera

Ovde su se odvijali nekakvi radovi, ali sam ipak mogla malo i da fotografišem detalje.

Muzej Bandam, Kuća bisera

Treći objekat u nizu je Paviljon ležećeg Bude koji se na sledećoj fotografiji vidi sa desne strane, dok se u sredini slike vidi omanji Paviljon četiri Bude.

Muzej Bandam

Nešto dalje sam došla i do Paviljona noževa.

Muzej Bandam, Paviljon noževa

U krajnjem jugoistočnom uglu imanja, tj., muzeja na otvorenom nalazi se i Kuća prstenova ispred koje je još jedna umetnička postavka nalik na zen-baštu. A sasvim blizu ovih objekata mirno je paslo par vodenih bivola (Bubalus bubalis).

Muzej Bandam, Kuća prstenova

Muzej Bandam, vodeni bivoli

Do sada su objekti u muzeju Bandam uglavnom bili tradicionalni ili su makar bili urađeni pod uticajem tradicionalnih stilova. A onda se dođe do Kuće kljunoroga, pored koje se nalazi Paviljon sa bubnjevima. Mislim da se Tavan Dučani silno dobro zabavljao i igrao dok je sve ovo stvarao.

Muzej Bandam, Kuća kljunoroga

Muzej Bandam, Paviljon sa bubnjevima

Ipak, bez obzira na ove različite bubnjeve, u ovom delu muzeja dominiraju apstraktne forme, poput tri stupe – Stupa za meditaciju, Stupa vremena suza i Stupa usamljenosti.

Muzej Bandam, tri stupe

Ovde se video i jugozapadni kraj imanja gde postoji i jezerce, ali ja sam imala sve manje vremena, pa se ovde nisam dugo zadržala, već sam se uputila ka izlazu iz muzeja. To je podrazumevalo i prolazak pored još zanimljivih objekata.

Muzej Bandam

Na prethodnoj fotografiji može da se vidi još jedna platforma sa poređanim kamenjem, a nešto dalje u sredini se vidi crni krov objekta koji se zove Trouglasta kuća, a koji je takođe poput sojenice uzdignut na drvenim nosačima. Međutim, objekat skroz desno na fotografiji od svih objekata u muzeju ima najluđi naziv – Toalet deset hiljada ptica. Pored nje sam naletela na znak koji sasvim jasno pokazuje postojanje toaleta za žene i za muškarce.

Muzej Bandam

Ništa manje zanimljiv nije naziv ni sledećeg objekta pored kojeg sam prošla, Kuća zamke za ribe, mada ovde nije bilo nikakvih slikovitih znakova.

Muzej Bandam, Kuća zamke za ribe

Sada sam se već definitivno uputila ka izlazu i tom prilikom sam prošla pored još tri objekta.

Muzej Bandam, Kuća Sijeng Tong

Muzej Bandam, Koliba vremena

Muzej Bandam, Sklonište za odmor

Došavši do glavne staze, još jednom sam se osvrnula i bacila pogled po ovom izuzetno zanimljivom i potpuno nesvakidašnjem muzeju. Bila sam izuzetno zadovoljna.

Muzej Bandam, Kuća Sijeng Tong

Kod ulaza/izlaza sam se našla sa nekim članovima grupe, jer je posle uvodnih informacija koje nam je dao vodič svako obilazio muzej svojim ritmom. Dok sam čekala da se svi okupimo, prvo sam još malo fotografisala Svetilište, a zatim sam otišla do obližnje prodavnice i kupila nešto hladno i osvežavajuće. Bilo mi je neophodno pre nastavka putovanja.

Muzej Bandam, Svetilište, bočni pogled

Muzej Bandam, Svetilište, pogled sa prednje strane; iza se uzdiže impozantno Glavno svetilište

Menu