Tajland 2023, 4. deo (Bankok)
Hramu Vat Benčamabopit, koji se kolokvijalno naziva Vat Ben, prišla sam sa strane, pa sam odatle i ušla u čitav hramski kompleks.
Prvo sam se divila raznim objektima koji pripadaju ovom hramsko-manastirskom kompleksu. Nisam sasvim sigurna koja je njihova pojedinačna funkcija, mada mislim da se objekat na sledećoj slici koristi za smeštaj monaha, ali ovo ni na koji način ne umanjuje njihovu lepotu, niti je uticalo na moje oduševljenje onim što sam ovde videla.
U okviru kompleksa se može, između ostalog, videti i Pra Tinang Song Panuat, objekat koji je služio kao rezidencija kralja Čulalongkorna, tj, Rame V i koji je bio deo Velike palate. Kasnije je kralj naložio da se objekat preseli ovde u Vat Benčamabopit kako bi služio kao rezidencija starešine hrama.
Kao što može da se vidi sa prethodnih slika, u okviru ovog kompleksa postoji i kanal i upravo sam na drugoj strani kanala u odnosu na ove objekte koje sam prvo obišla videla glavni deo hrama, a to je ubosot ili bot, što su nazivi za centralnu građevinu u okviru tajlandskog budističkog hrama.
Prešla sam kanal preko jednog od mostića i tako sam prišla pročelju ubosota.
Hram Vat Ben je kraljevski hram prvog reda koji je poznat i pod nazivom Mermerni hram zato što je njegov ubosot sagrađen koristeći mermer uvezen iz Italije. Izgradnja hrama je započela na samom kraju XIX veka u vreme vladavine Rame V, a po projektu kraljevog polubrata koji je bio arhitekta. Kralj je naručio izgradnju ovog hrama nakon što se pozabavio izgradnjom svoje palate koja se nalazi u blizini.
Bogatstvo detalja koje se može videti na ovom hramu, uostalom kao i na velikoj većini tajlandskih hramova, je potpuno neverovatno.
Nakon što sam se bavila snimanjem detalja na pročelju ubosota, krenula sam ka četvorougaonom unutrašnjem dvorištu i klausteru koji ga okružuje, a odakle se ulazi u sam ubosot. Već sam ranije pominjala da je na Tajlandu obavezno izuvanje pre ulaska u hram, a to se često odnosi ne samo na ulazak u ubosot, već i u unutrašnje dvorište.
Dakle, oko unutrašnjeg dvorišta se nalazi klauster ili galerija, a to je takođe gotovo nezaobilazan elemenat koji se sreće u budističkim hramovima na Tajlandu.
Ovde se mogu videti 52 statue Bude i svaka od njih prikazuje Budu u drugačijem položaju ili kako formira različite mudre. Mudra je inače reč koja potiče iz sanskrita i ona se koristi da označi poseban položaj prstiju i ruku koji se koristi u različitim religijama. Svrha pravljenja ovih položaja jeste da se pomogne pri uspostavljanju savršene unutrašnje ravnoteže.
Ali, kod ovog klaustera ili galerije treba takođe obratiti pažnju i na lepo izveden krov sa zanimljivim crepovima.
Ja sam prvo malo prošetala po galeriji i dvorištu, pa sam tako mogla da zagledam hram iz različitih uglova.
Što se tiče ubosota, njega i sa zadnje strane, kao i sa prednje čuvaju dve mermerne singe – što su tajlandska mitska bića u vidu lava – koji simbolizuju snagu, jačinu, hrabrost, dostojanstvo, izdržljivost, itd.
Mada je formalni ulaz sa prednje strane, on je bio zatvoren kada sam prethodno prišla hramu i pretpostavljam da se koristi samo za svečane prilike. Što se tiče svakodnevnog korišćenja hrama, uključujući i posete turista, postoji i bočni ulaz.
Unutrašnjost hrama je veoma skladna, a osim središnje figure Bude, posebno je upadljivo lep pod.
Statua Bude je napravljena u stilu Sukhotaj, a izlivena je 1920. godine po ugledu na jednu čuvenu statuu iz severnog Tajlanda. Osim toga, bitno je reći i da je pepeo kralja Rame V odložen u osnovi na koju je postavljena ta središnja figura Bude.
Unutar hrama mogu da se vide i brojni drugi slikoviti detalji, ali ako se ostavi po strani važnost hrama kao religioznog objekta, ja sam najviše bila oduševljena izgledom hrama gledanog sa prednje strane.
Posle posete hramu krenula sam u prilično besciljnu šetnju po ovom delu Bankoka. U stvari, nije to baš bilo potpuno bez smisla. Već sam pomenula da je jedan moj stari vodič za Tajland pominjao da se ovde nalaze zanimljivi objekti, čak se pominje i zoološki vrt koji mene uopšte nije zanimao, ali hoću da kažem da sam krenula u šetnju sa namerom da vidim da li ja tu išta mogu da vidim što bi mi bilo zanimljivo. Sa jedne strane ulice kojom sam se uputila videla sam da se izvode nekakvi veliki radovi i to je sasvim jasno razlog zašto taj deo u vreme moje posete nije bio namenjen za posetioce. S druge strane ulice, međutim, nalazi se veliki blok koji obuhvata kraljevsku rezidenciju, a tu je onda sasvim jasno zašto dokoni turisti tu nemaju otvoreni pristup, mada sam kasnije čitala da posetioci mogu da posete rezidenciju, ali dozvola mora da se traži unapred. Taj čitav blok je okružen šancem i ja sam ovom prilikom šetala baš pored tog kanala.
Ali, ja ni najmanje nisam zažalila što sam ovde došla. Naime, pored same ulice kojom prolaze brojna vozila može na otvorenom da se vidi nešto veoma specifično i za mene izuzetno zanimljivo. U pitanju su ptice i neverovatno brojna gnezda. Za stabla koja su među pticama najpopularnija sam se gotovo pitala kako mogu da iznesu toliki broj gnezda, odraslih i mladih ptica.
Ovde sam uspela da uočim i snimim dve prilično velike i impresivne vrste: azijsku šupljokljunu rodu (Anastomus oscitans) i beloglavu rodu (Mycteria leucocephala). Sad mi je bilo jasno koje sam to velike ptice povremeno mogla da vidim da nadleću Bankok.
Ovde negde sam krenula da se vraćam ka hotelu, ali tako što sam obišla veliki krug idući prvo prema zapadu i reci Čao Praja, a onda sam posle par blokova skrenula prema jugu. Uz put sam prošla pored neke škole ispred koje su bila kolica sa kojih se prodavalo sveže voće. U trenutku sam odlučila da kupim malo papaje koju mi je prodavačica iseckala na komade i stavila u najlon kesu zajedno sa drvenim zašiljenim štapićem kojim se komadići papaje nabadaju. Još nisam bila dovoljno vešta, tako da sam imala pune ruke posla, ali mi je voćno osveženje svakako prijalo.
Moram da priznam da nisam baš uživala u hodanju ulicama Bankoka uz puno saobraćaja i buke, a sve uz temperaturu koja je bila u porastu. Ipak, nije mi se mililo ni da uzimam taksi ili neki drugi prevoz, jer mi je hotel bio srazmerno blizu i ovako sam mogla ipak da se polako upoznajem sa gradom. Tako sam prošla i pored Narodne biblioteke, ali mi je ipak bilo najzanimljivije kada sam prolazila pored tezgi sa hranom na koje se u Bankoku pre ili kasnije naiđe. Čak i kada se ne kuva na tim tezgama, moguće je kupiti kompletna jela veoma vešto spakovana u najlon-kesice, a tu su naravno i deserti.
Bilo je naravno i puno voća, za mene uglavnom „egzotičnog“, ali sam takođe i prvi put naišla na lokalno gajene jagode (sa severa Tajlanda). Moram da priznam da mi ni najmanje nisu bile privlačne. Možda su čak i slatke, ali za mene jagode moraju da budu kompletno crvene da bi me inspirisale. S druge strane, zašto jesti jagode na Tajlandu, kada ovde prirodno raste sasvim drugo voće koje je fantastično ukusno.
Ali, na tezgama je ipak moglo da se vidi i meso koje se spremalo na licu mesta. Recimo, vešto formirani komadi piletine na žaru.
Osim voća i različitih jela spremnih za konzumiranje, na uličnim tezgama se prodaju i cvetne amajlije. Vredni prodavci strpljivo nižu sveže svetove i na taj način prave ove zanosne venčiće koji se ne nose samo u hramove, već ih veoma često kupuju i vozači koji ih onda stavljaju u svoja vozila. Takođe sam videla i oltare ispred hotela, a sigurna sam i da veliki broj domaćinstava takođe imaju ovakve venčiće koji treba da im donose dobru sreću.
Takođe su mi bile veoma zanimljive i bandere i kablovi za struju. Ja dolazim iz zemlje gde je većina ovih kablova postavljena ispod zemlje, tako da su mi ovi prizori bili sasvim zabavni. Razmišljala sam kako nije lako radnicima tajlandske elektrodistribucije da razmrse sve ove kablove.
Mada jako volim da hodam, ovom prilikom sam se prilično umorila jer sam još uvek vukla umor od putovanja, a i bilo mi je potrebno da se naviknem na klimu u Bankoku. Kako ću kasnije, na kraju putovanja, shvatiti, u Bankoku zna da bude mnogo toplije i mnogo, mnogo vlažnije, ali mi je meteorološka situacija i polovinom februara bila teška. S druge strane, koristeći pedometar na mobilnom telefonu, shvatila sam da sam ovog dana prepešačila 20 km! A ovo je bio tek početak.
Ipak, bilo je dobro da mi je hotel bio pozicioniran dobro, tako da sam svo to hodanje podelila u nekoliko segmenata, posle kojih bi se vratila u hotel i tu malo odmorila i rashladila. Tako je bilo i posle ove šetnje po delu severno od centra grada.
Posle te pauze, a pošto mi se pojavilo slobodno vreme jer je Luk, sin moje prijateljice Rajne, morao da otkaže susret, naprasno sam odlučila da odem do Narodnog muzeja koji uopšte nije bio daleko od mog hotela. Ali, je bilo rano popodne, bilo je vruće, a gužva u saobraćaju neverovatna. Pošto sam išla peške, naizgled nije trebalo da na mene utiče ta gužva u saobraćaju, ali trebalo je prelaziti neke velike bankoške ulice, crveno za pešake traje dugo, a nema hlada. To je sve doprinosilo mom daljem umaranju, ali na kraju dana sam ipak mogla da budem zadovoljna sobom i onim što sam uradila.
Prvo sam uz put, prelazeći preko jednog ogromnog čvorišta ulica, slučajno prošla i pored veoma zanimljivog mesta koje se zove Utokatan ili Majka Zemlja cedi svoju kosu.
Ovaj spomenik je svečano otvoren 1917. godine, a zaslužna za njegovu izgradnju je bila supruga kralja Rame V i majka kraljeva Rame VI i Rame VII. Naime, kada se u Bankoku pojavio vodovod, u to vreme prestolonaslednik, a kasnije kralj Rama VI, predložio je svojoj majci da sagradi ovu statuu gde Majka Zemlja cedi svoju kosu, a pijaća voda praktično izlazi iz vrha statuine kose.
Inače, reč „utokatan“ znači davati vodu kao milostinju, što je inače tradicija na Tajlandu. Često ljudi ostavljaju posude sa vodom ispred svojih domova i to je namenjeno kao ponuda putnicima namernicima. Ovom statuom je kraljica iskazivala samilost kraljevske porodice prema svom narodu.
Na prethodnoj slici može da se vidi da i dan danas voda ističe iz vrha boginjine kose, a vremenom je ovo mesto postalo značajno svetilište, dok se voda smatra svetom.
Nakon fotografisanja ovog spomenika, konačno sam došla i do Narodnog muzeja u Bankoku.
Narodni muzej u Bankoku je 1874. godine osnovao kralj Rama V, a postavka je preseljena na svoje sadašnje mesto 1887. godine. Inače, ovaj prostor se naziva i Vang Na, a takođe i Prednja palata jer je tu od 1782. do 1885. godine bila rezidencija tajlandskih vicekraljeva. Muzej je organizovan u okviru desetak objekata. Neki od njih su jedinstveni prostori, dok su drugi podeljeni u različita krila i specijalne prostorije. Ali i same ove građevine predstavljaju eksponate svoje vrste.
Za objekat koji se vidi na prethodnoj slici sam nailazila na različite nazive, ali u muzejskoj brošuri stoji kapela Budisavan, pa ću taj termin i da koristim. U svakom slučaju, ispred ulaza u ovaj velelepni objekat čija se fasada renovirala u vreme moje posete stoji statua boga Višnua koji drži luk i strelu.
Bog Višnu je hinduistički bog čiji su atributi luk i strela, a jedan od njegovih avatara je i legendarni kralj Rama. Ali, u azijskim religijama je dosta stvari fluidno, pa i ovo prikazivanje hinduističkog božanstva u izrazito budističkoj zemlji, što je neobično samo na prvi pogled. Naime, i Rama, kao i spev Ramajana koji prikazuje život Rame pojavljuju se i u budističkim tekstovima, kao i u tekstovima drugih religija južne i jugoistočne Azije. Osim toga, tajlandski kraljevi iz sadašnje dinastije Čakri u svojim nazivima na engleskom često se označavaju imenima Rama I, II, III..., a u vreme pisanja ovog teksta i Rama X, pa to samo još više naglašava ovu vezu sa bogom Višnuom.
Skulpturu je od jednog italijanskog vajara naručio Rama V, ali je ona završena u vreme vladavine Rame VI i postavljena je upravo ovde gde se i danas vidi.
A kada se uđe u kapelu Budisavan...
Središnja figura u dnu kapele je Pra Puta Sihing, impresivna skulptura Bude iz XV veka napravljena od bronze i zlata. Skulptura je 1795. godine donesena i Čijang Maja, iz čuvenog hrama Vat Pra Sing, i posle Smaragdnog Bude smatra se drugim najvažnijim prikazom Bude u Bankoku.
Osim ove značajne figure Bude, kapela Budisavan je čuvena i po zidnim slikama koje su među najstarijim u Bankoku.
Posle posete kapeli Budisavan, nastavila sam sa obilaskom Narodnog muzeja u Bankoku.