Prethodno jutro, pre polaska na izlet iz grada Ao Nang na obali Andamanskog mora i zaliva Pang Nga, popričala sam sa recepcionerom hotela i dogovorila se da mi organizuje taksi koji bi me ovog jutra odvezao do kancelarije firme koja se nalazi u gradu Krabi i koja organizuje prevoz u ovom delu Tajlanda. Kada kažem u „ovom delu Tajlanda“ mislim na prilično širok pojam, pošto sam se kasnije preko te kompanije prebacila i od ostrva Ko Tao do grada Hua Hin koji je srazmerno dosta na severu, a voze i do Bankoka. Ono što ovu kompaniju čini dobrom jeste da oni kombinuju autobuski prevoz i prevoz katamaranom, tako da je to relativno pojednostavljena verzija prebacivanja od jednog turističkog odredišta do drugog. Moguće je takođe prebacivati se i mini-busevima, tj, kombijima u kombinaciji sa velikim gliserima i to za manje pare, ali koliko sam uspela da iskopam to obično duže traje. Na putniku je da izabere. Ja sam se odlučila za efikasniju verziju.
Ali, da se vratim na priču o taksiju od hotela do kancelarije prevoznika. Bilo je odlično da sam o tome pričala sa recepcionerom koji je radio jutarnju smenu jer je on govorio engleski, pa smo se sve fino dogovorili, a i on je rekao da će doći ranije jer iz nekog čudnog razloga ovaj hotel u kojem sam odsedala nije imao nikoga ko radi na recepciji od 10 uveče do 8 ujutru.
Kada sam se prethodnog dana vratila sa izleta, zatekla sam recepcionerku i u svojoj revnosti, sa čime često znam da preteram, htela sam da joj ponovim da sam i dalje zainteresovana za taksi narednog jutra. Ispostavilo se da ona nema pojma engleski. Ja kažem da mi treba taksi u 7.20, ona ponovi da mi treba u 7.20, a onda napiše na papiru 7.40!!! Ja joj napišem na papiru 7.20, a ona me pita da li hoću da ja naručim taksi ili da mi ona pozove taksi. Shvatim ja da ona apsolutno ništa u stvari ne razume što je meni bilo jako čudno jer je Ao Nang izrazito turističko mesto, hotel je bio sasvim pristojne srednje kategorije i stvarno bih očekivala da ljudi koji rade na recepciji znaju da komuniciraju o osnovnim stvarima koje mogu da zanimaju turiste. Nije baš da sam želela da sa njom razgovaram o postanju sveta, trenutnim političkim prilikama u svetu ili životnom ciklusu uljanih palmi. Pošto mi je bilo jasno da sa njom ništa ne mogu da uradim otišla sam samo u sobu nadajući se najboljem, a gunđajući u sebi i na nju i na sebe što uopšte moram da sve potvrdim dva puta. Daleko sam ja od zena, Bude i prosvetljenja...
Bilo kako bilo, ovog jutra je taj mladi čovek zaista radio i on je sasvim sve fino organizovao. Ja sam uspela čak i da doručkujem pre polaska, a bilo mi je zanimljivo da je taksi koji je došao po mene bio izuzetno jedan fin, udoban i pristojan kombi koji je koštao isto koliko je zvanična tarifa za kršinu od tuk-tuka koji vozi sa obližnjeg stajališta. To znači da čovek treba da se dobro raspita, ali i da veruje u dobre namere viših sila.
Prevoz od Ao Nanga do Krabija
Izgled kombija mi je bilo samo zanimljiv, a ono što mi je bilo bitno je da se prebacim do kancelarije prevoznika koji me je vozio dalje. Usput sam i dalje posmatrala zanimljive krečnjačke formacije koje su u tolikoj količini prisutne u ovom delu Tajlanda.
Na putu od Ao Nanga do Krabija
Pošto sam kartu kupila onlajn, sada sam se samo prijavila, zatim smestila u veliki autobus te firme za prevoz i krenula putem ka gradu Surat Tani. Zapravo se taj grad prolazi i vozi se dalje do pristaništa oblasti Don Sak odakle se katamaranima prevozi ka ostrvima u Tajlandsom zalivu.
Tokom vožnje koja je trebalo da traje oko tri sata uglavnom sam besciljno gledala kroz prozor, ali sam u jednom trenutku videla i čak snimila primer prevoza na Tajlandu.
Prevoz na Tajlandu
Vožnja do pristaništa u oblasti Don Sak je ipak trajala duže, jer se autobus usput pokvario, pa smo se zaustavili i sačekali da dođe drugi autobus, a onda smo se prebacili u njega. Ipak sam na kraju stigla na vreme i ukrcala se na katamaran odakle sam snimila to pristanište.
Pristanište u oblasti Don Sak
Unutrašnjost katamarana koji je vozio do ostrva Ko Tao
Plovidba ka ostrvu Ko Tao vodi između više manjih ostrva i Nacionalnog pomorskog parka Mu Ko Ang Tong sa zapadne strane, i grupe ostrva pod nazivom Mu Ko Samui koja se nalazi sa istočne strane i koja je svoj naziv dobila po najvećem tajlandskom ostrvu.
I ova grupa ostrva obuhvata više ostrva različite veličine, a najpoznatija i najveća su tri – Ko Samui, Ko Pan Ngan i Ko Tao. Dakle, ja sam se odlučila da dve noći provedem na najmanjem od ova tri, Ko Tao, ali je katamaran svraćao i na ova druga dva pored kojih se prolazi da bi neki putnici tu sišli, a drugi se ukrcali. Ja sam samo mahala ovim ostrvima sa uzajamnim obećanjem da ćemo se nekom budućom prilikom družiti.
Pozdrav za Ko Samui
Pozdrav za Ko Pan Ngan
Vožnja je bila prilično monotona, tako da sam povremeno izlazila na palubu i tu se igrala mašući ostrvima ili ih jednostavno slikajući.
Ko Pan Ngan
U neka doba smo ipak došli do ostrvceta Ko Tao.
Stižem na Ko Tao
Kako se ispostavilo, u međuvremenu sam napravila grešku tako što hotel koji sam rezervisala nisam obavestila o svom dolasku, pa oni nisu poslali prevoz da me pokupi, dok javni prevoz nije mogao mnogo da mi pomogne, a taksiji su bili previše skupi. Ipak, uspela sam nekako da se snađem, pa je jedna žena koja je tu radila pozvala hotel i malo duže sam čekala, ali sam se konačno prebacila do hotela, koji se sastoji od centralnog objekta (kuće na sprat) sa restoranom i više bungalova.
Vrlo je nezgodno kada prvi put idete na neko mesto gde ostajete samo par dana, a ništa o tom mestu zapravo ne znate. Morate da se oslanjate na preporuke. A preporuke, kao i ocene i komentari koji se mogu naći na internetu, su veoma relativna stvar. Ja sam ovde koristila preporuku svoja dva vodiča (knjige) i jedan od njih je posebno nahvalio plažu Ao Tanote u okviru zaliva Tanote na istočnoj strani malog ostrva Ko Tao zato što je to, navodno, sjajno mesto za gnjuranje. Pošto sam planirala da mi ovde bude i mini-odmor, smatrala sam da je takvo mesto idealno.
I u stvari nisam uopšte loše izabrala, osim što mi neki detalji nisu išli na ruku, pa je krajnji utisak bio loš. Sada, dok ovo pišem, nekoliko meseci kasnije, mislim kako sam u stvari možda i bila stroga u oceni.
Bilo kako bilo, za početak je sve počelo prilično zabavno, jer sam ja ovde rezervisala „porodičnu sobu“ (u vreme moje posete hotel nije imao slobodne jednokrevetne, a cena ove porodične uopšte nije bila visoka, valjda zato što sam je rezervisala dva dana pre dolaska, pa im je bilo bitno da im neko uzme sobu, makar i po veoma niskoj ceni). Kada me je jedna od vlasnica hotela (ovo je sve delovalo kao porodični biznis) dovela do sobe, počele smo da se smejemo jer je soba istinski bila velika, sa dva ogromna bračna kreveta, pa smo se šalile da li da jednu noć spavam u jednom krevetu, a drugu u drugom. Tom bungalovu je takođe „pripadalo“ i parče plaže, a i tu su bila dva kreveta.
Bungalov i moje parče plaže
Ipak, možda najveći utisak na mene je ostavilo kupatilo! Ne zbog veličine, već zbog divnog i maštovitog korišćenja prostora i okolnih stena na koje se bungalov „naslanja“.
Kupatilo i pogled na „tuš-kabinu“
Kada sam ostavila svoje stvari, otišla sam do terase restorana jer se odatle pružao jako lep pogled na plažu i zaliv Tanote.
Plaža i zaliv Tanote
Plaža i zaliv Tanote
Jedan od posebno slikovitih detalja je jedna ogromna stena koja viri iz vode i gde je postavljen konopac tako da posetioci mogu da se tu penju, a kasnije skaču sa stene u vodu. Ovo ću posebno pažljivo da gledam narednog popodneva. Za sada evo jednog snimka koji ilustruje ovo o čemu pričam.
Plaža i zaliv Tanote, detalj
Što se mene tiče, za početak sam uzela jednu supu, jer mi je to baš bilo potrebno da bih se okrepila.
Kasni ručak kod plaže i zaliva Tanote
Kasnije sam otišla da malo prošetam po plaži.
Plaža i zaliv Tanote
Plaža i zaliv Tanote
Plaža i zaliv Tanote
Plaža i zaliv Tanote
Ali, mada slike prikazuju jednu lepu plažu prilično privlačnog izgleda, nije baš sve bilo lepo. Za početak, podloga je bila nešto između peska i veoma sitnog šljunka, ali prilično izlomljenog i oštrog i to mi nikako nije prijalo stopalima. Pošto sam ipak „morala“ ovde da se krećem, posle dva dana toliko su me bolela stopala, mada nisu bila povređena, da sam neprijatnost osećala i naredne dve nedelje, a i sad mi se čini da mogu da se prisetim neprijatnog osećaja dok sam tu hodala. Papuče mi nisu pomagale, jer su sitni kamenčići ulazili u obuću i nastavljali da me bodu.
S druge strane, pošto je duvao vetar i stvarao talase, oni su na obalu donosili dosta đubreta. Bilo mi je čudno da se vlasnici okolnih hotela i restorana nisu dogovorili i trudili da počiste makar ovo đubre koje je bilo izbačeno na obalu. Đubreta je bilo na plaži i narednog dana.
Plaža i zaliv Tanote, detalj
Nakon što sam došla do kraja plaže, jednostavno sam se vratila na svoje sopstveno parče i tu nastavila da odmaram i uživam u pogledu koji je ovde bio nešto lepši, tj., sa manje đubreta.
Plaža i zaliv Tanote
Dobra stvar u vezi sa mojim smeštajem bila je ta da su imali taj restoran koji je kao i njegova terasa bio na spratu, tako da sam mogla sebi da obezbedim i hranu, i piće, i dobar pogled, čak i kada je pao mrak.
Večera kod plaže i zaliva Tanote
Osvežavajuće piće kod plaže i zaliva Tanote
Naredno jutro sam se probudila srazmerno rano, a kako nikoga nije bilo ispred mog bungalova, samo sam u spavaćici izašla ispred, što je značilo da sam već na plaži, i tu ponovo zauzela mesto na ležaljci da bih uživala u mirnom početku dana.
Plaža i zaliv Tanote, jutro
Plaža i zaliv Tanote, jutro
U međuvremenu sam shvatila da postoji jedno prilično zanimljivo mesto u neposrednoj blizini malog ostrva Ko Tao, a to je jedno još manje ostrvo, ostrvce, pod nazivom Ko Nang Juan. Rešila sam da tu odem na izlet, ali u sopstvenoj organizaciji.
Tako sam se posle ranog doručka, već oko 8.30, taksijem prebacila do pristaništa u glavnom mestu na ostrvu Ko Tao. Ovaj taksi mi je rezervisao hotel i moram priznati da ne bi postojao nikakav drugi način da se prebacim. Dosta ljudi rentira mopede, ali pristupni put do glavnog puta je bio toliko strm da sam sigurna da bih ja morala moped da guram uzbrdo, a i da ga u povratku peške pažljivo spuštam do hotela. Mislim da je u takvim situacijama mnogo bolje stvari prepustiti profesionalcima i to lokalnim koji su navikli na date okolnosti. S druge strane, bilo mi je jako zabavno da se vozač dobar deo vremena desnom rukom držao za ručku kod prozora. Možda se tako i on osećao sigurnije.
Taksista na ostrvu Ko Tao
Tokom vožnje mi je bilo zanimljivo i kada sam ispred nas ugledala kamionet koji je prevozio neke stvari, ali i ljude koji su očigledno to morali negde da istovare. Prtljag je bio obezbeđen, a ljudi su se poređali gde su znali i umeli.
Prevoz tereta na ostrvu Ko Tao
A što se tiče ostrvceta Ko Nang Juan, postoji više načina da se čovek prebaci do onde, a ja sam se ukrcala u jedan lokalni tradicionalni drveni čamac, koji sam podelila sa jednim nemačkim parom. Primera radi, prevoz sam platila 350 bata, što je oko 10 evra za povratnu kartu, s tim da nas je čamdžija odvezao do pristaništa na ostrvcetu gde smo stigli oko 9.30, a dogovor je bio da će doći po nas u 12 sati.
Ostrvo Ko Nang Juan
Ostrvo Ko Nang Juan se tehnički gledano sastoji od tri mala ostrva – dva su više nalik na šumovite brežuljke koji se izdižu iz mora, dok je treći, najmanji, srazmerno niska gomila velikih komada stena. Međutim, oni su spojeni peščanim sprudovima, pored kojih su plitke i kristalno čiste tirkizne vode i to je ono što ovom mestu pruža posebnu lepotu. Čak postoji i odmaralište gde posetioci mogu da odsednu kao i na svakom drugom mestu, a na ovom trećem najmanjem članu, koji se nalazi u sredini između ova dva veća koja su severno i južno od njega, nalazi se i restoran u kojem su dobrodošli i dnevni posetioci poput mene.
Za početak sam se divila providnoj vodi kod pristaništa prepunoj šarenih ribica, a zatim sam se preko drvenog mosta od pristaništa uputila ka središnjem delu ostrvceta.
Ostrvo Ko Nang Juan, detalj
Ostrvo Ko Nang Juan
Ostrvo Ko Nang Juan
Ostrvo Ko Nang Juan
Ovde nema mnogo šta da se priča. Mesto je jednostavno izuzetno ljupko, pa sam ja samo nastavila da slikam, prvo „glavnu“ plažu, a zatim i razne detalje levo i desno od nje.
Ostrvo Ko Nang Juan
Ostrvo Ko Nang Juan
Ostrvo Ko Nang Juan
Ostrvo Ko Nang Juan
Ostrvo Ko Nang Juan
Plaža je delovala izrazito primamljivo, ali sam ja ipak odlučila da se prvo popnem do vidikovca koji se nalazi na južnom brežuljku. Za početak se tu ide još jednom uzdignutom stazom od dasaka.
Ostrvo Ko Nang Juan
Ostrvo Ko Nang Juan
Ostrvo Ko Nang Juan
Mada je bilo srazmerno rano pre podne, uspon je bio težak jer je vlažnost bila visoka, temperatura se već pela, a stepenice su vodile preko veoma strme padine.
Ostrvo Ko Nang Juan
Trebalo je ne samo da se ide ovim stepenicama, već na kraju i da se malo pentra preko nekog kamenja, tako da sam, kada sam stigla do vidikovca, bila sva u znoju i zajapurena. Ipak, vredelo je.
Ostrvo Ko Nang Juan
Ostrvo Ko Nang Juan
Ostrvo Ko Nang Juan
Imala sam i sreću da je u vreme kada sam tu stigla bio i jedan austrijski par i on je fotografisao svoju ženu, pa sam ga zamolila da slika i mene. Vrlo ljubazno mi je izašao u susret i fotografije su stvarno dobre. Ali, i samo mesto je takvo.
Na vidikovcu na ostrvu Ko Nang Juan
Posle sam se spustila do plaže, usput fotografisala, a onda i malo kupala.
Ostrvo Ko Nang Juan
Ostrvo Ko Nang Juan
Ostrvo Ko Nang Juan
Ostrvo Ko Nang Juan
Selfi na ostrvu Ko Nang Juan
Zatim sam sela na jedno zgodno mesto odakle sam mogla da uživam u lepom pogledu. Taj pogled se vremenom progresivno kvario jer je sve više i više ljudi pristizalo.
Ostrvo Ko Nang Juan kada turisti dođu na izlet
Ostrvo Ko Nang Juan kada turisti dođu na izlet
Više nisam imala želju da ulazim u vodu i još pre 12 h sam bila sasvim spremna da se vratim na Ko Tao, ali pošto sam imala vremena, a mogla sam skroz da se opustim, uzela sam i jedan prigodan koktel u sred dana, što inače nikada ne radim. Boje koktela su se idealno slagale sa okolinom, tako da je sve bilo na mestu.
Plavi koktel na ostrvu Ko Nang Juan
Kako se približilo vreme povratka, tako sam krenula ka pristaništu, usput i dalje fotografišući, pošto je ostrvo svakako izuzetno lepo i obiluje mnoštvom slikovitih detalja, uključujući i jednu ribu iglicu.
Ostrvo Ko Nang Juan
Morska igla
Ostrvo Ko Nang Juan
Ostrvo Ko Nang Juan, detalj
Po povratku na obližnji Ko Tao, uzela sam taksi da bih se vratila do hotela. Čisto radi informacije, taksisti na ostrvu intenzivno koriste kombinaciju malog ostrva i svog monopola, tako da su praktično prilično skupi. S druge strane, mislim da je to jedina usluga na ostrvu čije su cene baš preterano visoke. Sve ostale cene su srazmerno pristojne.