Jedan od važnih, mada manjih objekata u okviru Narodnog muzeja u Bankoku je i Crvena kuća.
Crvena kuća u okviru Narodnog muzeja u Bankoku
Ipak, pre nego što sam ušla u Crvenu kuću, zanimljivo mi je bilo da vidim drvo manga koje ovde raste. 1905. godine je sin jednog od zaposlenih u muzeju zasadio seme manga iz kojeg je izraslo ovo impresivno drvo koje se ovde i danas može videti.
Crvena kuća se prvobitno nalazila u okviru kompleksa Velike palate i nju je kralj Rama I podigao za svoju stariju sestru. Kuća je kasnije preseljavana još par puta i na kraju je završila upravo ovde i danas je deo Narodnog muzeja. Da bi se ovaj deo muzeja obišao, posetilac obavezno mora da se izuje.
Unutra su prikazani različiti eksponati uglavnom s početka XX veka.
Narodni muzej u Bankoku, detalj
Zatim sam izašla u dvorište i prvo snimila jedan od paviljona koji su deo Narodnog muzeja, a koji predstavlja primer tajlandske tradicionalne arhitekture. Osim toga, dobar je i da čovek tu sedne u hladovinu i malo se odmori.
Narodni muzej u Bankoku, detalj
Narodni muzej u Bankoku, detalj
Bočno od središnje zgrade koja je najveća i u kojoj se nalaze galerije sa tradicionalnim tajlandskim zanatsko-umetničkim eksponatima, pre svega vezanim za njihovu upotrebu od strane kraljevske porodice, postoje dva objekta u kojima se mogu videti arheološki eksponati iz perioda pre XIII veka i posle XIII veka nove ere.
Naravno, i ovde može da se vidi čitavo mnoštvo eksponata i potrebno je mnogo više vremena i mnogo, mnogo više poznavanja i istorije, i religije, i istorije umetnosti, a sve vezano za jugoistočnu Aziju, da bi posetilac u potpunosti mogao da uživa. Ja sam samo površno posmatrala i tek bih s vremena na vreme obratila pažnju na različite eksponate koji bi mi posebno privukli pažnju. Prvo sam obišla bočna krila muzeja.
Narodni muzej u Bankoku, detalj
Narodni muzej u Bankoku, detalj
Narodni muzej u Bankoku, detalj
Narodni muzej u Bankoku, detalj
Narodni muzej u Bankoku, detalj
Naišla sam i na statuu hinduističkog božanstva Ganeše sa četiri ruke iz X ili XI veka nove ere, a koju je kralju Rami V poklonio predstavnik holandske vlade na ostrvu Java u Indoneziji. Impresivno kako su kolonizatori, osim što su odnosili, da ne kažem krali, sve što im je oko uhvatilo, takođe i poklanjali levo-desno stvari koje uopšte nisu njihove.
Narodni muzej u Bankoku, detalj
Osim objekata i statua koji su napravljeni od kamena, ima i dosta eksponata koji su od zlata ili su pozlaćeni, a takođe ima i predmeta od keramike.
Narodni muzej u Bankoku, detalj
Narodni muzej u Bankoku, detalj
Posle obilaska bočnih objekata, otišla sam i do jednog objekta u kojem su izložene kraljevske pogrebne kočije.
Naime, sahrana članova kraljevske porodice je jedna veoma složena stvar na Tajlandu, a između ostalog obuhvata i bogato ukrašene kočije, kao i kovčeg i urnu koji se stavljaju na kraljevsku lomaču, pošto se preminuli spaljuju. Oko lomače se postavljaju figure različitih božanstva, a takođe postoje i figure mitskih životinja. Sve ovo i još puno drugih detalja može da se vidi u ovom objektu Narodnog muzeja u Bankoku u koji sam sada ušla.
Narodni muzej u Bankoku, detalj
Narodni muzej u Bankoku, detalj
Narodni muzej u Bankoku, detalj
Narodni muzej u Bankoku, detalj
Zanimljivo mi je bilo da pročitam da mitske životinje (tri vrste mogu da se vide na prethodnoj fotografiji) koje ukrašavaju kraljevsku lomaču zapravo simbolizuju planinu Meru ili Sumeru koja prema hinduističkoj i budističkoj tradiciji predstavlja centar univerzuma. Prva s leva je Apsara Siha, polu žena, polu ptica. U sredini je Dandima koja drži štap, a desno je Kinari, ponovo polu žena, polu ptica. Ovo je verovatno nepotreban nivo detalja za moje putopise, ali su mi ove figure bile fascinantne, pa sam zato obratila pažnju na njih i njihova imena.
Sada sam otišla da posetim i najveću zgradu u okviru Narodnog muzeja u Bankoku. Tu se mogu videti tronovi tajlandskih monarha, ali se po prostorijama u okviru ove središnje muzejske zgrade, a nekada palate, mogu videti i razni drugi eksponati vezani za život na tajlandskom dvoru.
Narodni muzej u Bankoku, detalj
Narodni muzej u Bankoku, detalj
Narodni muzej u Bankoku, detalj
Između ostalog, bile su mi zanimljive maske koje se nazivaju kon. One se još od vremena kraljevine Ajutaje koriste u igrokazima koji služe za zabavu kraljevske porodice, a teme su po pravilu tradicionalne.
Narodni muzej u Bankoku, detalj
Takođe postoji i prostorija u kojoj su izloženi različiti instrumenti koji se koriste u tajlandskoj klasičnoj muzici.
Narodni muzej u Bankoku, detalj
Narodni muzej u Bankoku, detalj
Naravno da sam kao osoba koja se bavi keramikom kao hobijem bila zadivljena i kada sam došla do kraljevskog porcelana. Ali, mada su se izloženi predmeti koristili za potrebe tajlandske kraljevske porodice i vlastele, porcelan je po specijalnim modelima ipak pravljen u Kini.
Narodni muzej u Bankoku, detalj
Narodni muzej u Bankoku, detalj
Posebno su mi bila zanimljiva sedišta koja su pravljena specijalno da bi se koristila na leđima slonova. Ovaj tip sedišta se zove „hauda“. U muzeju se može videti više različiti hauda koje su pravljene specifično za pojedinačne slonove i za potrebe predviđenih korisnika. Haude su se koristile ili za putovanja tokom ratnih pohoda ili prilikom kraljevskih ceremonija.
Narodni muzej u Bankoku, detalj
Postoji još čitavo mnoštvo različitih eksponata koji se mogu videti, a ja bih istakla još samo lepeze koje sam videla u staklenim vitrinama u jednoj od prostorija.
Narodni muzej u Bankoku, detalj
Dosta ovih lepeza su komemorativne lepeze koje su pravljene, recimo, povodom kraljevskih rođendana, ali su se lepeze pravile i tako da odražavaju rang osobe za koju su namenjene. Na jednom mestu sam pročitala i da su se specijalno pravljene lepeze dodeljivale monasima kao vrsta počasti za dobro ponašanje.
Narodni muzej u Bankoku, detalj
Narodni muzej u Bankoku, detalj
Narodni muzej u Bankoku je bio lep i svakako sam uživala. Bilo mi je bitno da ga posetim „što pre“ jer je muzej zatvoren ponedeljkom i utorkom, i lako je moglo da se desi da nemam vremena da ga obiđem pre nastavka svog putovanja. S druge strane, ima toliko različitih eksponata da sam se pitala da li je uopšte bilo dobro da ovde dođem pre nego što obiđem Tajland i na konkretnim mestima se upoznam sa delovima istorije ove lepe i egzotične zemlje. Verovatno bi bilo idealno da sam muzej posetila i na početku, ali i na kraju svog putovanja. Ipak, to nije bilo realno.
Završivši obilazak Narodnog muzeja u Bankoku, ponovo sam krenula da se vraćam prema svom hotelu. Uz put sam prolazila i kroz deo grada koji je izuzetno popularan među (mlađim) turistima, onim koji putuju sa rančevima. Mada, treba da se kaže i da sam i ja putovala sa rancem (tačnije, rančevima – jednim velikim i jednim malim), ali sam ipak birala da budem u nešto mirnijem kraju u odnosu na ovaj kroz koji sam hodala. Ponovo sam prolazila i kroz neke sokake, ali se svakako nisam brinula.
Bankok je prilično bezbedan grad, ali bez obzira na generalnu sigurnost posetilaca i prevashodno pripadanje većeg dela nacije „mirnoj“ religiji poput Budizma, ne treba imati iluzija. Ljudi su ljudi, pa tako sam sigurna da ima i dosta krađa po stanovima, jer kako drugačije objasniti ovoliki broj rešetaka na terasama?
Bankok, detalj
Bankok, detalj
Ovde sam sela u jedan restoran da bih naručila osvežavajuće piće. U međuvremenu sam još dokupila vodu, ali mi je bilo bitno da unesem i drugu vrstu tečnosti. Ta pauza mi je prijala, ali sam onda nastavila da idem prema hotelu da bih se dodatno odmarala. Uz put sam ponovo prošla i pored hrama Vat Bovonivet sa njegovim zlatnim čedijem visokim oko 50 m.
Vat Bovonivet
Posle par sati sam bila spremna da ponovo prošetam, ali sam ovom prilikom iskombinovala posetu još jednom hramu, kao i odlazak na večeru.
Hram se zove Vat Sutat. Pre posete sam pročitala svoje vodiče, ali me ništa nije moglo pripremiti za njega. Mislim da mi se do sada ovaj najviše dopao. Bio je izuzetno impresivan.
Ali, pre nego što sam došla do hrama, krenula sam ulicama i sokacima starog centra Bankoka. Već je bilo malo kasnije popodne i više nije bilo toliko vruće kao ranije u toku dana, tako da mi je ova šetnja lakše pala. Mislim da sam tako i više mogla da uživam u slikovitim prizorima na koje sam nailazila.
Bankok, detalj
U nekom trenutku sam napustila glavne ulice i krenula sokacima od kojih je jedan vodio i pred nekog manjeg kanala i zapravo je ličio na senovito šetalište.
Bankok, detalj
Ubrzo je zelenilo koje je pravilo hlad nestalo, ali kako sunce više nije bilo visoko na nebu, nije bilo problema.
Bankok, detalj
Zatim sam napustila stazu pored kanala i krenula da se zavlačim u prave sokake između domova običnih stanovnika Bankoka, ali nijednog trena nisam imala utisak da ću se izgubiti. Takođe mi je bilo zanimljivo kada sam počela da shvatam da u Bankoku, pa i na čitavom Tajlandu, čovek nikada nije mnogo daleko od nekog svetilišta, makar ono bilo i improvizovano.
Bankok, detalj
Radi orijentacije sam koristila mapu koju sam imala na mobilnom telefonu, ali sam svakako i improvizovala na licu mesta, uvek se držeći generalnog pravca, jer sam znala tačno kuda želim da stignem. Međutim, kada sam u jednoj bočnoj ulici uočila kolica sa voćem, bilo mi je jasno da ću ovde da se zaustavim. Žena koja se verovatno tek spremala da kolica odgura na neku od glavnih ulica bila je vrlo rada da mi proda malo ananasa koji mi je iseckala i stavila u najlon-kesicu. Bio je fantastičan!
Bankok, detalj
Bankok, detalj
Nisu svi sokaci bili zanimljivi. S druge strane, neki su bili i previše tesni da bi se tu bilo šta kreativno uradilo, ali je na mnogo mesta moglo da se vidi zelenilo koje raste u saksijama, što znači da ga je tu neko i postavio.
Bankok, detalj
Bankok, detalj
Dok sam ovde prolazila, nisam odolela i često sam zavirivala u domove i dvorišta ljudi koji ovde žive. Šta da radim, sve je bilo prilično otvoreno i vizuelno apsolutno dostupno, pa sam onda i fotografisala. To sada pruža jedan maleni i vrlo površni uvid u svakodnevni život običnih stanovnika Bankoka.
Bankok, detalj
Bankok, detalj
Bankok, detalj
Bankok, detalj
A onda sam na kraju jednog sokaka ugledala jednu od većih ulica i tu sam sada već bila sasvim blizu svog odredišta – hrama Vat Sutat.
Bankok, detalj
Trg ispred hrama Vat Sutat
Ulaz u hram Vat Sutat
Hram Vat Sutat je 1807. godine osnovao kralj Rama I, mada se izgradnja hrama završila u vreme vladavine kralja Rame III, 1847/48. god. U vreme osnivanja hrama, njegov položaj je bio u samom središtu glavnog grada, a danas je ovo jedan od kraljevskih hramova prvog reda. Ispred hrama se nalazi Džinovska ljuljaška, što je naziv za specifičan religiozni objekat pošto se on koristio za neku staru ceremoniju, ali se od toga odavno odustalo i danas je to samo turistička atrakcija. U pitanju je visoka drvena konstrukcija obojena crveno koja se vidi na panoramskoj fotografiji koju sam objavila gore.
Kralj Rama I je ovde na mestu hrama zamislio veliku viharu, glavnu salu, po ugledu na neku čuvenu viharu iz Ajutaje, ali je ovaj objekat, dakle, završen u vreme vladavine Rame III, kada je bronzana statua Bude urađena u stilu Sukhotaj ovde donesena upravo iz Sukhotaja i postavljena u viharu u ovom hramu.
Hram Vat Sutat poznat je po svojoj arhitekturi, grandioznosti i umetničkim formama, a posebno je važan skladan raspored objekata u okviru hramskog kompleksa jer je on osmišljen tako da oslikava univerzum pa ga nazivaju i „kosmičkim rasporedom“, a vihara i ubosot (glavna prostorija za molitve) imaju u tome posebnu ulogu. Za ubosot u Vat Sutatu se smatra da je najveći, najduži i najlepši na Tajlandu.
Kada se uđe u hramski kompleks, prvo se naiđe na viharu.
Hram Vat Sutat, vihara
Mada je vihara istinski delovala spektakularno, ja sam odlučila da ipak prvo obiđem galeriju koja ide oko četvorostranog dvorišta. Galerija je poznata po 156 statua Bude koje se ovde mogu videti.
Hram Vat Sutat, galerija, detalj
Hram Vat Sutat, galerija, detalj
Iznad galerije je urađen tradicionalni krov sa divnim ukrasima i sve je istinski izgledalo divno.
Hram Vat Sutat, galerija, detalj
Sama vihara je iz pravca galerije takođe izgledala veličanstveno, ali sam se ja i dalje držala svog plana da posetu vihari ostavim za sam kraj. Sada sam samo prošetala oko nje, posmatrajući i snimajući različite detalje, a takođe sam obratila pažnju i na krov ubosota koji se nalazi u susednom delu hramskog kompleksa.
Hram Vat Sutat, vihara
Hram Vat Sutat, detalji vihare i dvorišta oko nje, kao i krov ubosota nešto dalje
Hram Vat Sutat, vihara
Iz popločanog dvorišta oko vihare se kroz jedna vrata prelazi u drugo dvorište u kojem se nalazi ubosot.
Hram Vat Sutat, kapija koja vodi ka ubosotu
Ubosot hrama Vat Sutat je istinski veliki i kada mu se ovako priđe teško može da se sagleda u celini.
Hram Vat Sutat, ubosot
I ubosot je sagrađen u prvoj polovini XIX veka kada je uticaj Zapadnjaka već uveliko počeo da se oseća u ovom delu Azije, pa to nije mimoišlo ni „čuvare“ ubosota – neki od njih imaju jasne zapadnjačke atribute, a mene lično podsećaju na strip-junaka Korta Maltezea. S druge strane, i pored samog ubosota, kao i po čitavom kompleksu, sudeći po brojnim skulpturama i objektima, može da se primetiti i kineski uticaj.
Hram Vat Sutat, ubosot, detalj
Hram Vat Sutat, ubosot, detalj
Kada sam ovde došla, ubosot je bio zatvoren za posete, ali i na prilaznom tremu postoji niz manjih svetilišta koja su za mene kao posetioca bila zanimljiva, a za praktikujuće Budiste i dobra da bi se tu pomolili i prineli ponude.
Hram Vat Sutat, ubosot, detalj
Hram Vat Sutat, ubosot, detalj
Hram Vat Sutat, ubosot, detalj
Još malo sam prošetala koridorom koji vodi oko središnje prostorije ubosota i tu su mi se posebno dopali prozori.
Hram Vat Sutat, ubosot, detalj
A onda sam prešla u deo dvorišta iza ubosota odakle se pružao divan pogled na ovaj deo hrama.
Hram Vat Sutat, ubosot
Što se tiče dvorišta oko ubosota, tu, naravno, kao i svuda može da se vidi čitavo mnoštvo različitih detalja i posetilac svakako u hramu može da provede sate i sate, ako ga toliki detalji zanimaju. Ja sam ovde prvo obratila pažnju na, možda, banalni detalj, poput dela kandelabre u vidu slonova. Ipak, bio je to jedan slikoviti detalj.
Hram Vat Sutat, detalj
Takođe u okviru ovog dvorišta ima i travnjaka, a tu sam primetila jednog monaha udubljenog u čitanje.
Hram Vat Sutat, detalj