Tajland 2023, 7. deo (Bankok)
Na kraju prethodnog nastavka putopisa o Tajlandu gde sam boravila početkom 2023. godine, pričala sam malo o istoriji Tajlanda i Velike palate u Bankoku koju sam došla da obiđem. Sada ću se više koncentrisati na same delove ovog kompleksa. Za početak, ovde je bila prilično velika gužva i verujem da je zbog toga dobro doći već u 8.30 ujutru kada se palata otvara, mada sam takođe i sigurna da nisam jedina kojoj je ovo palo na pamet. Ovo je i jedno od nezaobilaznih mesta u Bankoku koje apsolutno vredi posetiti, tako da su gužve neizbežne kad god da dođete. Drugim rečima, spremite „pristojnu“ garderobu (i o tome sam pričala u prethodnom nastavku) i naoružajte se strpljenjem, pa će vam onda i poseta Velikoj palati predstavljati jedan od vrhunaca boravka na Tajlandu.
Velika palata je jedno apsolutno impresivno mesto. Praktično se sastoji od dva velika dela koji se obilaze jedan za drugim – prvo veliki hramski kompleks Vat Pra Keo, a zatim kompleks kraljevskih palata.
Sam hram Vat Pra Keo je mesto na kojem je spolja gledano koncentrisana velika količina različitih objekata, figura, detalja, boja, ukrasa i impresija, a gledano „unutrašnjim okom“ to je centar moći tajlandske kraljevine jer je tu, u glavnoj kapeli ili ubosotu smešten Smaragdni Buda koji se smatra svetim paladijumom Tajlanda. Uzgred, paladijum je reč koja se koristi za predmet za koji se smatra da ima zaštitnu moć. Tako se za Smaragdnog Budu veruje da pruža legitimitet i osigurava prosperitet onima koji ga poseduju, a to je kraljevina Tajland.
Ulaz u hramski kompleks vodi direktno prema zadnjem delu Ubosota sa Smaragdnim Budom, ali sam ja posetu ovom objektu ostavila za kasnije.
Za početak sam obišla čitav krug po galeriji/ klausteru koja okružuje četvrtasto dvorište. Razlog je taj da su zidovi galerije prekriveni zidnim slikama koje opisuju priču Ramakijen ), što je tajlandska verzija indijskog epa Ramajana. Okosnica priče je da je kralj demona Ravana (na Tajlandu je to Tocakan) oteo Raminu ženu Situ nadajući se da će se ona zaljubiti u njega, što se nije desilo. U međuvremenu, Rama, koji je inače bio princ i avatar boga Višnua, kreće u potragu za svojom ženom i tu se sada dešavaju razne peripetije i borbe, da bi na kraju Rama pobedio svog najvećeg neprijatelja Ravanu, a svoju ženu vratio kući. Sve to, u mnogo više detalja, vizuelno je prikazano kroz 178 zidnih slika. Slike su prvi put napravljene u vreme vladavine kralja Rame I (r/v 1737/1782-1809), a od tada se redovno održavaju i po potrebi restauriraju.
Razlog za ovaj značaj koji je dat priči o princu Rami jeste da njegove zgode i nezgode na putu da oslobodi svoju ženu prikazuju njegov vrli odnos prema dužnostima ka porodici, supruzi i kraljevstvu. Na taj način, princ Rama predstavlja otelotvorenje idealnog vladara, pa u slučaju Tajlanda bledi njegova hinduistička veza sa bogom Višnuom, a naglašava se upravo ovaj aspekat idealnog i pravednog kralja. Nije slučajno da se za kraljeve Tajlanda koristi ime Rama koje gotovo da dobija funkciju titule idealnog vladara kako pripadnici vladajuće dinastije Čakri žele sebe da vide.
Ali da se vratim na zidne slike. Da bi se priča ispratila, potrebno je da se ide u pravcu kretanja kazaljki na satu i ja sam zaista i obišla čitav krug, ali svakako nisam sve snimila. Ipak, bila sam prilično impresionirana i evo jednog manjeg dela ovih divno urađenih slika.
Čitava galerija, osim par mesta gde su prolazi, natkrivena je i zaštićena od jakog sunca, što je odlično za slike, a bilo je dobro i za mene, jer je već počinjalo da bude vruće.
Hram Vat Pra Keo sa brojnim većim i manjim kapelama i svetilištima jeste mesto koje turisti obavezno treba da posete tokom svog boravka, ali to je takođe i aktivan hram, tako da dosta Tajlanđana i generalno budista ovde dolazi da bi prinelo ponude i pomolilo se. Dosta ponuda je napravljeno od svežeg cveća.
I tako, nakon što sam obišla čitav krug po galeriji, došla sam do glavnog ulaza u hramski kompleks, a tu je odmah i svetilište postavljeno iza zadnje strane Ubosota sa Smaragdnim Budom. Središnja figura u okviru svetilišta je statua Pustinjaka koji se takođe zove i Čivok Komarapat, a on je bio Budin lekar. Smatra se ocem tajlandske biljne medicine, pa je ujedno i zaštitnik tajlandske medicine uopšte.
Kao i na svim drugim mestima predviđenim za molitvu, paljenje štapića i prinošenje ponuda, i ovde mogu da sve vide brojni venčići od svežeg cveća.
Iz pravca svetilišta sa Pustinjakom lepo se vidi i ulaz u dvorište kroz koji sam došla.
Dakle, levo i desno od tog ulaza vodi ona galerija sa zidnim slikama. Tu su takođe i jakše, ogromni demoni čuvari postavljeni kod ulaza, a kojih ukupno ima šest parova i oni su svi okrenuti tako da gledaju na kapelu sa Smaragdnim Budom braneći je od zlih duhova. Statue jakši su podignute u vreme vladavine Rame III (r/v 1788/1824-1851) i svaki od njih predstavlja važan lik u priči Ramakijen.
Ja sam sada krenula da obiđem krug oko Ubosota sa Smaragdnim Budom da bih došla do glavnog ulaza, a uz put sam snimila još par jakši i čedi Pra Si Ratana koji sam posetila kasnije.
Sada sam svoju pažnju usmerila na Ubosot Smaragdnog Bude. Sledeću sliku sam snimila nešto kasnije, ali ona za početak dobro služi da se vidi deo ubosota i da se vidi koliko je to veliki objekat.
Već sam ranije pominjala da je „ubosot“ termin koji se koristi u tajlandskom graditeljstvu da označi centralnu građevinu u okviru hramskog kompleksa. Za ovu građevinu se često koristi i termin „glavna kapela“, ali se najčešće kaže da je to „sala za rukopoloženje“. Ovaj konkretni ubosot se tradicionalno koristi za rukopoloženje muških članova kraljevske porodice, jer, kako sam ranije već pominjala, na Tajlandu je tradicija da od svoje 20. godine makar deo svog života muškarci provedu kao budistički monasi, a to važi i za članove kraljevske porodice.
Na slici takođe može da se vidi da ubosot ima krov na tri nivoa što jasno ukazuje na to da je ovo kraljevski hram pošto lokalni i manje važni ramovi imaju krov na jedan ili dva nivoa. Mada je ubosot doživeo izvesne izmene tokom vremena, on je ipak u suštini onakav kakvim ga je zamislio kralj Rama I.
Evo još par slika ubosota koje sam napravila tokom svoje šetnje oko objekta.
Na prethodnoj slici se vidi pročelje hrama, a na sledećoj bočni deo hrama gde postoje police za ostavljanje obuće. Naime, kao što je običaj u svim hramovima na Tajlandu, ni ovde nije dozvoljeno da se unutra ulazi u obući, s tim da ovde postoje police zbog velikog broja posetilaca, a u manje posećenim hramovima se obuća ostavi jednostavno kod ulaza.
Kao što može da se primeti sa prethodnih fotografija, ubosot hrama Vat Pra Keo je izuzetno bogato ukrašen. Čitava spoljašnjost ubosota je ukrašena pozlaćenim, staklenim i drugim detaljima.
Između ostalog, ubosot krasi i niz od 112 zlatnih Garuda. Garuda je hinduistički polubog koji predstavlja vozilo boga Višnua, što ponovo stvara vezu sa mitskim princom Ramom kao četvrtim avatarom boga Višnua. Pojam avatar ovde znači manifestaciju boga u ljudskom obliku i to onda predstavlja inkarnaciju božanskog učitelja.
Ali, ma kako impresivno izgledala spoljašnjost ovog ubosota, središnji objekat obožavanja je upravo Smaragdni Buda koji se nalazi u unutrašnjosti. Sledeća fotografija prikazuje pogled na centralno stepenište, gomilu ljudi koji su već unutra i nešto dalje u pomračini figuru Smaragdnog Bude.
Unutrašnjost ubosota je podjednako impresivno ukrašena kao i spoljašnjost, ali ovde su svi pogledi usmereni ka Smaragdnom Budi.
U pitanju je skulptura Bude koji sedi u pozi za meditaciju. Skulptura je visoka 66 cm, ali bez obzira na naziv nije napravljena od smaragda, čak ni od žada, već od poludragog zelenog jaspisa. Doduše, iz jednog jedinog komada. Sudeći po stilu izrade, Smaragdni Buda je napravljen na severu Tajlanda, a pretpostavlja se da je to najverovatnije bilo u XV veku. Ovo je najvažnija statua Bude na Tajlandu.
Skulptura je postavljena dosta visoko na stepenastoj konstrukciji sa velikim mnoštvom detalja. Posebno mi je bilo zanimljivo kada sam pročitala da Smaragdnog Budu presvlače tri puta godišnje u skladu sa tajlandskim godišnjim dobima: leto, kišna sezona i zima. Ja sam ovde očigledno bila u sred zime i Smaragdni Buda je bio prekriven odgovarajućom odećom u potpunosti napravljenoj od zlata i dragog kamenja.
Pošto sam prošla kroz ubosot i snimila Smaragdnog Budu, prošetala sam i do objekta koji sam prethodno samo površno snimila, a to je čedi Pra Si Ratana. Već sam ranije rekla da je čedi tajlandski budistički spomenik koji je pandan indijskoj stupi. Oba objekta često imaju oblik zvona i u njihovoj osnovi se po pravilu nalaze mošti Bude ili drugih svetih pojedinaca.
Čedi Pra Si Ratana je podignut 1855. godine i unutar njega se nalaze Budine mošti. Čedi je prvobitno bio samo okrečen u belo, ali je kasnije dobio zlatnu boju.
Čedi Pra Si Ratana je postavljen na uzdignutoj platformi, tako da sam se tu popela i onda sam imala drugačiji ugao gledanja na neke detalje.
A zatim sam sa platforme krenula da se spuštam na nivo dvorišta jer je trebalo obići još objekata.
Prvo sam došla do objekta koji se zove Hor Pra Naga. Prvobitni objekat sa ovim imenom je podigao Rama I da bi tu smestio statuu stojećeg Bude, ali je vremenom ta statua prebačena u susedni objekat, a ovde se čuva pepeo preminulih prinčeva i princeza.
Taj susedni objekat je Vihara Jod koju je podigao Rama III da bi tu smestio ne samo statuu Bude iz Hor Pra Nage, već se tu nalaze i mnoge druge statue Bude. To nije moglo da se vidi, pošto je ulaz bio zatvoren, ali pored ulaza može lepo da se primeti dekoracija napravljena od komada obojenog porcelana.
Sledeći objekat do kojeg sam došla je pomoćna biblioteka u kojoj se čuvaju brojni budistički spisi.
Glavna biblioteka hrama Vat Pra Keo u kojoj se čuva veliki broj budističkih rukopisa smeštena je u objektu koji se zove Pra Mondop i u vreme moje posete on je bio prekriven skelama jer se očigledno renovirao. I taj objekat kao i Čedi Pra Si Ratana, a i sledeći objekat koji sam obišla nalaze se na toj uzdignutoj platformi koju sam prethodno već pomenula, a koja se zove Gornja terasa.
Dakle, sada sam se pozabavila objektom koji se naziva Prasat Pra Tep Bidon ili Kraljevski Panteon. Njemu sam prvo prišla sa strane, a onda sam se i popela na Gornju terasu da bih bolje zagledala detalje. Bili su impresivni!
Zatim sam se na kratko spustila sa terase da bih sa nivoa dvorišta mogla bolje da sagledam pročelje ovog paviljona, da bih se posle ponovo popela i približila objektu i zagledala još neke detalje koji su i sa ove strane bili spektakularni.
Izgradnju prvobitnog objekta je 1856. godine započeo kralj Rama IV (r/v 1804/1851-1868) sa namerom da tu preseli Smaragdnog Budu, ali je ta ideja propala, a vremenom su ovde smeštene statue tajlandskih kraljeva iz dinastije Čakri. Tako je ovaj paviljon koji je zapravo sagrađen početkom XX veka, pošto je onaj prvi stradao u požaru, postao vrsta memorijalnog spomenika i u njemu se danas nalazi devet statua tajlandskih kraljeva u prirodnoj veličini i zato se za njega koristi i engleski naziv koji znači Kraljevski panteon.
Pošto to nisam mogla da vidim jer je objekat otvoren samo jedan dan godišnje, obratila sam pažnju na okolinu, a tu su odmah i dva čedija koje je u znak sećanja na svoje roditelje podigao kralj Rama I.
Kralj Rama V (r/v 1853/1868-1910) je na ove čedije dodao figure jakši (džinova) i Hanumana koje su postavljene tako kao da pridržavaju čedije, jer oni zapravo na svojim rukama drže čitav svet.
Inače, i jakše i Hanuman su važni likovi koji se pojavljuju u tajlandskom spevu Ramakijen. Hanuman je hinduističko božanstvo u vidu ljudskog tela i majmunske glave i on je veran pomoćnik junaka Rame, pa je samim tim njegova pojava i u tajlandskoj verziji Ramajane više nego normalna. Ovde, na čedijima, figure Hanumana se lako uočavaju jer su one crvene, za razliku od figura jakši, ali razlikuje ih još jedan važan detalj – božanski majmun nema obuću, za razliku od demona, tj, jakši.
Na Gornjoj terasi mogu da se primete i figure mitskih bića koje su napravljene od bronze i prekrivene zlatnim listićima i ima ih ukupno sedam parova, od svake vrste po jedan par. To su sve nebeska bića iz hinduističko-budističke mitologije koja su polu-ljudi polu-životinje. Par ovih figura je moglo da se primeti i na nekoj od prethodnih fotografija, a evo još par komada.
Sa Gornje terase može lepo da se vidi i istočni deo dvorišta gde se ističu osam tornjeva koji se zovu „prang“. U pitanju je verzija čedija i oni su podignuti u vreme vladavine Rame I, ali su prekriveni nežno obojenim porcelanom u vreme Rame III. Kao i čedi, i prang služi kao spomenik nekome ko je vredan obožavanja, ali mada je jedan od ovih osam posvećen Gautami Budi, ostali su posvećeni različitim budističkim konceptima ili aspektima – Darmi, tj, budističkim spisima, budističkim monasima, budističkim monahinjama, itd.
Sada sam već definitivno sišla na nivo dvorišta i odatle sam nastavila da se divim neverovatno velikom broju detalja. Za većinu njih ni ne znam koja im je značenje ili simbolika, ali me to nije sprečilo da ne uživam u njima.
Vat Pra Keo, detalj
Zatim sam se ponovo vratila prema prednjoj strani ubosota, pa sam sada ponovo zagledala neke detalje i posmatrala i okolinu. Na sledećoj slici se, na primer, s leve strane vide krovovi dve sale i iza njih zabat ubosota, dok se sa desne strane vidi jedan od par čedija sa figurama jakši i Hanumana, kao i impresivni Prasat Pra Tep Bidon ili Kraljevski Panteon.
Na slici se odlično vidi krov Kraljevskog Panteona i po tome se može zaključiti zašto se ova građevina naziva prasat. Naime, u tajlandskom graditeljstvu ovaj naziv se daje kraljevskim palatama ili svetim religioznim objektima koji imaju bogato ukrašen krov, najčešće na više nivoa i sa jednim ili više šiljatih tornjeva i ova forma upravo simbolizuje središte univerzuma. Ovo pominjem ne zato da bih se pravila pametna, već se ovi pojmovi često pojavljuju kada se obilazi Tajland, pa mi je onda bolje da ih objasnim i kasnije koristim, nego da ih svaki put opisujem.
Ja sam ovde svakako preskočila da vidim i pomenem mnoštvo detalja, ali njih ima toliko da mislim da je potreban doktorat na temu budizma na Tajlandu i tajlandske arhitekture da bi se na sve obratila pažnja.
U svakom slučaju, ovde sam završila sa obilaskom hrama Vat Pra Keo i sada sam se uputila ka Velikoj palati, ali sam uz put napravila još par fotografija ubosota i njegovih detalja, kao i neposredne okoline.
Još samo da pomenem da su sale kojih ima 12 otvoreni paviljoni koji okružuju ubosot i oni su podignuti još u vreme vladavine Rame I da bi tu vernici mogli da sede i slušaju propovedi i pojenja iz Ubosota.