Tajland 2023, 8. deo (Bankok)
Kompleks Velike palate u Bankoku osnovan je 1782. godine i o tome sam već pisala u https://www.svudapodji.com/tajland-6/. On objedinjuje i hram Vat Pra Keo koji sam prvo posetila o čemu sam pisala u prethodnom nastavku priča sa putovanja, i deo sa kraljevskim rezidencijama i salama sa tronom, kao i izvestan broj vladinih kancelarija. Zapravo je čitav kompleks dobio svoj naziv, Velika palata, upravo po ovom drugom delu koji se obilazi tokom posete.
Treba odmah reći da je veći deo kompleksa palate zatvoren za javnost i ovde se praktično može proći samo jednom širokom stazom sa koje je moguće videti nekoliko objekata koji su izuzetno lepi, pa samim tim poseta više nego vredi truda.
Izgradnja palate je započela 1782. godine kada je Bankok (tadašnji Ratanakosin) postao glavni grad današnjeg Tajlanda, a kralj Rama I osnovao dinastiju Čakri. Do 1925. godine palatu su koristili kralj, kraljevska porodica i vlada, koji su se te godine uglavnom preselili u druge rezidencije, a 1932. godine kada je ukinuta apsolutistička monarhija, a Tajland postao ustavna monarhija, sve vladine agencije su se u potpunosti iselile iz palate. Ipak, Velika palata je i danas zvanična rezidencija tajlandskog monarha.
Kompleks Velike palate obuhvata brojne zgrade, paviljone i holove između kojih se nalaze bašte i dvorišta. Obilazak kreće od grupe Pra Maha Montijen, tj, od par delova ove grupe.
Mada se u materijalima koje sam koristila pominju razni objekti u okviru Velike palate, pa i ove grupe, suština je da je većina njih zatvorena za posete, tako da se mogu videti samo spolja. Tako se prvo prolazi pored zgrade Amarindra Viničaji koja je sagrađena 1782. godine.
Tajlandski kraljevi su je koristili za formalne audijencije, a danas se koristi za razne zvanične ceremonije poput krunisanja, proslavljanja rođendana kralja, itd. Ovde može da se dođe do ulaza ispred kojih stoji velika uramljena fotografija koja prikazuje tron koji se nalazi u zgradi.
Zatim se prolazi pored hola Dusita Pirom koji je kralj koristio da bi se tu presvukao, bilo kada je išao u neki obilazak ili se vraćao. Kralj se prebacivao s mesta na mesto bilo tako što su ga nosili u nosiljci ili što je jahao na slonu. Pored ovog objekta postoji i platforma koju je kralj koristio kada se peo ili silazio sa slona.
Na sledećoj slici, ovaj hol je levo, a o impresivnim zgradama koje se vide na desnoj strani ću da pričam uskoro.
Čim se prođe hol Dusita Pirom, treba se osvrnuti jer tu postoji još par bitnih objekata, mada zbog zida ne mogu svi lako da se uoče na prvi pogled. Moram da priznam i da mi je ovde postalo izuzetno vruće, bila sam na otvorenom, bez ikakvog hlada i nisam osećala potrebu da ulazim u previše detalja. Drugim rečima, želela sam da završim sa obilaskom što pre.
Na sledećoj fotografiji, na levoj strani je hol Dusita Pirom, a odmah pored njega, u sredini, je i platforma za penjanje na slona. Na desnoj strani fotografije, sa zlatnim krovom, je objekat koji se koristio kao kapela gde su se nalazile urne prva tri kralja i još nekoliko članova rane dinastije Čakri.
Ipak, najupečatljivija zgrada u okviru kompleksa Velika palata koju svakako odlično možete da vidite je Čakri Mahaprasat čija je izgradnja završena 1882. godine i koja veoma harmonično spaja tradicionalno tajlandsko graditeljstvo i zapadnjačke uticaje.
Prvobitni projekat jednog britanskog arhitekte je podrazumevao tri kupole na vrhu ove impresivne zgrade, ali je to izmenjeno u skladu sa tajlandskom tradicijom, pa su tako podignuti prasati, tj., špicasti tornjevi.
Kralj Rama V (r/v 1853/1868-1910) je ovde imao svoju zvaničnu rezidenciju, a danas se objekat koristi za državne bankete. Zanimljivo mi je, na primer, bilo da pročitam da je jedna prostorija u središnjem delu zgrade pretvorena u hram u kojem se čuva pepeo nekolicine kraljeva i glavnih kraljica. Takođe, ovo što se vidi sa šetališta za posetioce je samo deo čitavog objekta koji ima veoma složenu osnovu.
U želji da se što pre sklonim sa sunca nisam se uopšte bavila slikanjem ove zgrade u formi panorame, već sam samo hvatala iskosa. Ipak, to je ispalo dobro jer se na sledećoj slici vidi i naredni objekat do kojeg sam došla, a koji se takođe smatra veoma bitnim. U pitanju je hol Dusit Maha Prasat – na slici desno.
Hol Dusit Maha Prasat je jedan od objekata koji su prvobitno podignuti u vreme vladavine Rame I. Iznad stepenastih krovova, na preseku, podignut je pozlaćeni prasat – bogato ukrašeni šiljasti toranj na više nivoa. Već sam ranije pominjala da ova forma tornja na vrh krova simbolizuje mitološku planinu Meru i središte univerzuma.
Pored hola se nalazi i paviljon Aporn Pimok Prasat (na sledećoj slici se vidi ispred velikog hola).
Hol je prvobitno služio za kraljevske audijencije, a kasnije kao kraljevski funerarni hol gde se kovčeg preminulog monarha i nekog člana kraljevske porodice izlaže tako da posetioci mogu da odaju počast.
Evo još jednom fotografija hola Dusit Maha Prasat i njegovog krova.
Ovde sam konačno uspela da nađem deo za posetioce koji je bio u hladovini, pa sam odatle lepo uspela da slikam delove prethodno viđenih, a ujedno i najupečatljivijih zgrada u okviru Velike palate – Čakri Mahaprasat, hol Dusit Maha Prasat i paviljon Aporn Pimok Prasat. Inače, paviljon se koristio da bi tu kralj izašao iz svoje nosiljke ili se tu popeo u nju.
Nakon što mi se glava malo ohladila, izašla sam ponovo na jako sunce i tu napravila par fotografija. Na sledećoj se vidi hol Dusit Maha (levo), dok su na desnoj strani neki paviljoni. Takođe se u sredini i skroz desno vide i kapije koje vode van kompleksa.
Ovde sam završila sa svojim obilaskom Velike palate i to je bilo taman na vreme, jer sam imala dogovoren susret sa Rašom, drugom moje drugarice koji već godinama živi i radi u Bankoku. Dogovor je bio da se nađemo na jednoj stanici metroa, pa sam se tamo uputila peške. To je podrazumevalo i da sam prošla sa spoljašnje strane kompleksa Velika palata, pa sam opet mogla da vidim krovove i gornje delove različitih spomenika u okviru hrama Vat Pra Keo.
Takođe sam prošla i pored zgrade Sutaisavan Prasat koja pripada Velikoj palati, ali je postavljena direktno duž široke avenije. Razlog je veoma specifičan. Kao što možda može da se primeti na sledećoj fotografiji, na sredini ove građevine, na spratu, nalazi se balkon. Osim što kralj ovde priređuje audijencije za javnost, upravo sa ovog balkona može da posmatra vojne parade koje očigledno prolaze baš ovuda.
Sa druge strane ulice, baš kuda sam ja sada hodala, nalazi se park i to mi je omogućavalo da hodam u senci, pa mi je bilo znatno lakše. Takođe je i pogled na zelenilo bio prilično lep, ali nisam ulazila u park, već sam samo išla stazom pored njega.
Ovde sam prošla i pored jednog primerka za mene uvek impresivnog drveta banjan (Ficus benghalensis).
Uz put sam napravila i kratku pauzu u jednom kafiću da bih se malo osvežila, a nedugo zatim sam se na dogovorenom mestu našla sa Rašom.
Kako će se ispostaviti, Raša i ja imamo gomilu zajedničkih kontakata – naime, osim što je prijatelj sa tom mojom drugaricom koja mi je i dala njegov kontakt, on je drug i sa još jednom mojom drugaricom, kao i sa još dve koleginice. Mislim da nam je bilo suđeno da se nađemo i družimo.
Oboje smo bili tačni i onda me je on prvo pitao šta bih da radimo i kuda bih da idemo, a takođe mi je dao i svoj predlog. Ispostavilo se da smo se savršeno uklapali. Bili smo blizu Kineske četvrti što je baš bio deo grada koji sam želela da vidim, a još nisam imala priliku.
Šetnja i priča sa Rašom je bila sjajna. On je bio jedan izvanredan domaćin koji inače i sam voli da putuje, pa razume putovanja i putnike, a takođe ima i želju da pokaže razna mesta od kojih su neka poznata, a neka su zavučena. Idealno!
Prvo smo šetali po delu pored jednog kanala i koji je poslednjih godina „doteran“. U pitanju je kanal Ong Ang.
Ovo je zapravo deo kanala koji je na samom početku vladavine kralja Rame I napravljen istočno od teritorije koju je utemeljivač nove dinastije odredio da bude mesto nove prestonice, čime je ta teritorija praktično postala ostrvo Ratanakosin. Ratanakosin je istovremeno bio naziv i same prestonice, kao i kraljevine. Već sam ranije pričala o tome, pa da ne ponavljam previše.
Zbog velikog broja stanovnika koji danas živi u Bankoku, a i urbanističkog razvoja grada, zemljište u centru je postalo prilično skupo, pa su čak neki investitori predlagali da se kanali naspu jer bi se time dobilo željeno građevinsko zemljište. Na svu sreću, to se još ne dešava, a jedan deo oko ovog kanala je pretvoren u šetalište Ong Ang koje objedinjuje mir u urbanoj džungli poput Bankoka, mesto za ispoljavanje urbanih umetničkih stremljenja, ali i popularno odredište kako za lokalno stanovništvo, tako i za posetioce. Raša i ja smo tu prošetali i bilo je to izuzetno zanimljivo iskustvo.
Šetalište Ong Ang se pruža na obe strane kanala, tako da smo u jednom trenutku prešli na drugu obalu koristeći jedan od mostova.
Tu sam iznenada uočila jednog malenog guštera, a koliko sam kasnije uspela da iskopam u pitanju je beba azijskog vodenog varana (Varanus salvator). Odrasli varani najčešće narastu do 2 metra, ali je ovde očigledno bio u pitanju znatno manji primerak, pa otud i moj zaključak o podmlatku.
Što se tiče druge strane šetališta, osim što je tu bilo više hlada, činilo mi se i da je mnogo šarenije. Ali, ovde su konkretno jedno do drugog postavljena svetilišta – jedno u pretežno žutoj boji, a drugo u crvenoj.
S druge strane, u Bankoku, kao i na čitavom Tajlandu, hrana nikada nije previše daleko, pa je to slučaj i kod šetališta Ong Ang. Raša i ja smo klopu ostavili za malo kasnije, tako da sam ovde samo fotografisala.
A zatim me je Raša proveo nekim sokacima i tu su slike i prizori bili koliko svedeni, toliko i divni. Uživala sam i bila zahvalna svom divnom domaćinu i vodiču.
Ipak, trebalo je ići dalje, pa smo se za početak vratili do samog kanala, a onda nastavili do Kineske četvrti koja nije daleko.
Tamo smo prvo otišli do fantastično slikovite Kineske pijace.
Kada je kralj Rama I odlučio da napravi veštačko ostrvo Ratanakosin i tu podigne svoju prestonicu i Veliku palatu, ispostavilo se da je tu već postojala značajna kineska lokalna zajednica. Kralj im je naložio da se presele van prestonice koja je bila okružena novopodignutim zidinama, što su Kinezi i učinili tako što su prešli istočno od kanala i tu uspostavili novi komercijalni centar. Imajući u vidu veliki broj Kineza koji su ovde živeli i poslovali, sasvim je normalno da su tu i hramovi koje su oni koristili. S druge strane, ovde je i pre preseljenja bilo Kineza, pa neki hramovi datiraju još od ranije.
Tako se jedan od brojnih hramova nalazi odmah pored Kineske pijace. U pitanju je hram Leng Buaj Ia napravljen u tradicionalnom kineskom graditeljskom stilu i za njega se smatra da je najstariji kineski hram na Tajlandu, pošto podaci pokazuju da je sagrađen 1658. godine.
Ali, mada mi je Raša skrenuo pažnju na ovaj hram, mi smo zapravo došli na pijacu da bismo posmatrali tezge i hranu koja se tu prodaje. A to je bilo spektakularno šarenoliko, raznovrsno, ali često i zbunjujuće.
Mada za većinu ovih proizvoda koje sam videla nisam znala šta su niti kako se koriste, ipak sam i ogladnela, uostalom kao i Raša, pa smo otišli u jedan kineski restoran gde smo pili čaj o hrizanteme, ručali vontone spremljene na dva načina, ali ono što me posebno oduševilo bile su knedlice punjene crnim susamom i poslužene u čaju od đumbira. Upravo sam pronašla svoj omiljeni kineski desert.
Posle divnog ručka smo još malo prošetali po okolini pijace gde sam se divila različitim jelima koja su se prodavala na ulici, a onda smo se uputili ka reci Čao Praja.