Tajland 2023, 13. deo (NP Kao Jai)

Hotel koji sam izabrala u neposrednoj blizini Nacionalnog parka Kao Jai bio je veoma fin, ali depresivno neupotrebljiv. Pre svega zato što devojka sa recepcije praktično nije govorila engleski. Ona je znala 10-ak izraza tipa „Hvala gospođo“, ali to je sasvim nedovoljno. Apsolutno ne mislim da čitav svet treba da govori engleski, naprotiv, obožavam razne jezike, ali me je jako čudilo da u turističkoj zemlji poput Tajlanda, u dobrom hotelu koji sam našla preko međunarodne platforme za rezervisanje hotela, oni imaju devojku koja je u svakom praktičnom smislu beskorisna, a bila je potpuno sama tu. Ona je, doduše, pokušavala da prevaziđe problem tako što je koristila digitalnog prevodioca preko mobilnog telefona, ali to nije radilo ni posle dva pokušaja. Odustala sam, ali sam i pomislila da bi bilo bolje, umesto da gleda video-klipove na internetu (što je radila), da makar malo uči engleski. Od šaljivih scena koje može da vidi preko interneta, neće imati vajde u životu. Od engleskog, na Tajlandu, ako radi u turizmu – gotovo sigurno.

S druge strane, hotel je možda imao beskorisnu recepcionerku, ali su zato nudili – marihuanu. Međutim, osim što mi je bilo zanimljivo i ovo mi je bilo beskorisno.

Ponuda sredstava za smirenje na recepciji

Drugi razlog zašto je hotel bio neupotrebljiv je taj da su napisali da imaju restoran i oni ga fizički i imaju, ali ne radi. A ja sam bila gladna. Kada sam gladna, a i kada ne mogu da dobijem informacije koje su mi veoma bitne u tom trenutku, ja se prilično unervozim. I tako sam sada nervozno izašla iz hotela i prošetala 10-ak minuta do jednog drugog hotela u blizini gde je recepcionerka pričala engleski, a imali su i restoran gde sam mogla da jedem. Naravno, mrzelo me je da prebacujem i stvari, ali sam pitala tu ljubaznu ženu da li ona može da mi pomogne oko izleta na koji sam planirala da idem sledeći dan. Vrlo ljubazno je pristala, ali prvo nije mogla da stupi u kontakt sa agencijom, pa smo se dogovorile da ja prvo odem da jedem. Bilo je to sjajno rešenje, a ja nisam previše improvizovala, već sam naručila zeleni kari za koji sam znala da je jako ljut, ali i veoma ukusan. Uživala sam.

Večera kod NP Kao Jai

Uzgred, recept za zeleni kari koji sam napravila kod kuće po povratku sa Tajlanda može da se nađe u https://www.svudapodji.com/tajland-6/.

Posle vrlo prijatne rane večere (a bio je to zapravo kasni ručak za mene), ponovo sam se vratila na recepciju tog boljeg hotela i tu konačno završila sve što sam želela. Rezervisala sam mesto za izlet narednog dana koji je obuhvatao posetu Nacionalnom parku Kao Jai. Mogla sam mirno da se vratim u svoj hotel i dobro odmorim.

Naredno jutro sam se probudila sa brigom da li će sve da ispadne dobro sa mojim izletom i kada sam došla u hotel u kojem nisam odsedala, ali preko kojeg sam rezervisala posetu Nacionalnom parku Kao Jai, ljubazni ljudi sa recepcije su potvrdili još jednom sa agencijom i uskoro me je vozilo pokupilo. Bilo mi je simpatično da sam bila u istoj grupi sa jednom porodicom Francuza sa kojima sam bila i u istom vozu, bukvalno u okviru iste grupe sedišta. Osim njih, tu je bio i jedan par Belgijanaca i oni su čitav dan čavrljali na francuskom što meni uopšte nije smetalo, a nisam se ni najmanje trudila da ih razumem, tako da sam bila vrlo opuštena. S druge strane, oni su svi praktično znali i engleski, pa smo povremeno sasvim prijatno komunicirali.

Za početak smo svi bili smešteni u zadnjem delu kamioneta koji je bio kao manja verzija songtaua koji sam pominjala u prethodnom nastavku priča sa putovanja.

Krenuli smo na izlet u NP Kao Jai

Ali, da bi se uopšte i krenulo na izlet, bilo je neophodno da svi putnici stave pamučne kamašne – valjda da nam se ne bi pod nogavice uvukle nekakve životinje.

Navlačenje kamašni

Vrlo brzo smo došli do ulaza u Nacionalni park Kao Jai i tu smo odmah mogli da uočimo neke od stanovnika parka – severne svinjorepe makake (Macaca leonina).

Severni svinjorepi makaki

Evo šta on misli o mom fotografisanju, a ujedno mu se i vidi taj svinjoliki repić

Nacionalni park Kao Jai koji je nepunih 200 km udaljen od Bankoka samo je deo velikog šumskog kompleksa koji obuhvata prostor ukupne dužine od oko 230 km. Osim NP Kao Jai na zapadu, tu je i Nacionalni park Ta Praja na istoku, pored same granice sa Kambodžom.

Taj prostor se naziva Šumski kompleks Dong Pajajen-Kao Jai i on se nalazi na Uneskovoj Listi svetske kulturne i prirodne baštine zbog izuzetnog bogatstva životinjskih vrsta i važnosti ovog prirodnog dobra za očuvanje globalno ugroženih vrsta sisara, gmizavaca i ptica. Osnova ovog kompleksa su svakako tropske šume koje obezbeđuju stanište za opstanak velikog broja vrsta – 112 vrsta sisara, 392 vrste ptica i 200 vrsta gmizavaca i vodozemaca.

Plan je bio da se nešto od ovoga i vidi, a za početak smo se odvezli uzbrdo do jednog lepog vidikovca.

NP Kao Jai

Nakon kraćeg zadržavanja na vidikovcu, nastavili smo putem koji vodi kroz šumu, a onda smo se i zaustavili pored puta, kao i mnoga druga vozila sa posetiocima.

NP Kao Jai

Došao je trenutak da vidimo svoje prve „važne“ životinje. To ide tako što ih vodič prvi uoči, bilo zato što zna gde se date životinje obično okupljaju ili zato što je čuo od kolega gde treba da se gleda, pa vam onda on pokaže i objasni. Sada vi piljite i pokušavate da vaše „A, da, vidim ga,“ realno i odražava situaciju. Vodič takođe na stalak stavi i durbin i podesi ga tako da posetioci mogu lako da vide uočene životinje. A onda, ako imate odgovarajuću opremu, pošto mobilni telefoni nisu dovoljno dobri za ovakve situacije, pokušavate i da snimite te životinje. Ja sam imala foto-aparat koji je bolji od mobilnog telefona, ali ni on nije bio svemoguć.

Tako smo prvo uočili kmerske gibone (Hylobates pileatus) i to mužjaka, što se lako može zaključiti pošto kod ove vrste gibona postoji polni dimorfizam i samo su mužjaci skroz crni sa belim detaljima. Uzgred, ovo je ugrožena vrsta.

NP Kao Jai, mužjak kmerskog gibona

Mada sam zadovoljna time što sam uopšte i uspela da ih snimim, životinje sigurno mogu i mnogo bolje da se fotografišu nego što sam to ja učinila. Za tako nešto je prvo potrebno da imate sreće, drugo – opremu, a treće – vreme. Nije lako ni uočiti, a ni snimiti životinje kada ste tu samo onako, „usput“. Mora takođe i da se ima iskustva, a i da se zna šta treba da se ugleda.

Recimo, na sledećoj slici se vidi jedna ptica koja uopšte nije mala – dužina joj u proseku ide od 95 do 130 cm. To što ona ne može da se uoči na slici nije zato što je kvalitet slike loš, niti zato što je ptica malena. Ne, jednostavno je ptica daleko i to na daljoj strani jedne od krošnji.

NP Kao Jai

Posle malo više piljenja, uspela sam da jasno vidim gde je ptica, a i da je približim svojim foto-aparatom. U pitanju je veliki kljunorožac (Buceros bicornis). Pošto sam ovde imala prilično sreće, evo par fotografija.

NP Kao Jai, veliki kljunorožac

Kada su svi iz grupe videli pticu i bili zadovoljni, ponovo smo se popeli u vozilo i nastavili vožnju po parku. Ja sam u jednom trenutku svoju ruku i foto-aparat podigla sa spoljašnje strane vozila da bih snimila kako izgleda pogled na put sa krova.

NP Kao Jai

Sada smo se odvezli do Centra za posetioce gde smo napravili malu pauzu za kafu, ali su tu, u okolini, takođe mogle da se vide i neke životinje. Za početak sam snimila okolinu centra.

NP Kao Jai

U čitavoj neposrednoj okolini centra za posetioce, uključujući i parking, često su mogli da se vide severni svinjorepi makaki. Oni jednostavno tu prolaze i čini se da ne obraćaju mnogo pažnje na ljude.

Severni svinjorepi makaki

Ali, tu je bilo i nekoliko ženki sambara.

Ženke sambara

Jelen sambar (Rusa unicolor) je registrovan kao ranjiva vrsta, a to je pre svega zbog prevelikog izlova.

Ženka sambara

U reci su mogle da se primete brojne ribe, ali je najzanimljivije izgledao azijski vodeni varan (Varanus salvator) koga smo videli na drugoj obali.

NP Kao Jai, detalj

Azijski vodeni varan

Posle pauze smo krenuli u šetnju pored reke, pa smo ponovo uočili varana koji se upravo hranio nekakvom lešinom.

Azijski vodeni varan u akciji

Ono što je za mene bilo posebno zanimljivo jeste to da je vodič mojim mobilnim telefonom snimio ono što je moglo da se vidi kroz durbin. Ja sam bila oduševljena. Posebno treba obratiti pažnju na muve!!!

Ali, ovde pored reke gde smo šetali, sve je delovalo mirno i skladno.

NP Kao Jai, detalj

U nekom trenutku smo sa druge strane reke mogli da uočimo i azijsku lisnu kornjaču (Cyclemys dentata), dok je negde iznad nje strpljivo sedeo i jedan severni svinjorepi makaki.

Azijska lisna kornjača

Severni svinjorepi makaki

Najzanimljiviji nam je nekako ipak bio varan. Ovo ne bi trebalo da je onaj isti koga sam prethodno već snimila, jer je ovaj došao kroz vodu, pa nastavio da se hrani onom istom lešinom.

Azijski vodeni varan

Malo smo prošetali po okolini Centra za posetioce, a u povratku ka vozilu, vodič je uočio nešto zanimljivo u blizini staze. Bio je to kineski vodeni zmaj ili vodena agama (Physignathus cocincinus).

Kineski vodeni zmaj ili vodena agama

Sada smo se odvezli do početka jedne staze koja vodi kroz prašumu, ali smo pre toga dobili užinu. Malo banane, a malo lokalnih slatkiša spakovanih u lišće od banane. Eto, može i ekološki – ne mora baš sve da se kupi u radnji. Mada nigde na Tajlandu nisam primetila da neko pokušava da smanji upotrebnu najlon-kesa. Naprotiv.

Užina u NP Kao Jai

Odavde smo ušli u šumu prateći jednu od staza za posetioce. Ovde je moguće da se dođe i u individualnom aranžmanu, tj, bez vodiča, ali je tada potrebno da imate kola, a poželjno je i da znate da se snalazite u prašumi i da znate šta treba da tražite. Ima takođe i posetilaca koji angažuju vodiča samo za sebe i to, kao i uvek, obećava viši kvalitet obilaska, ali moram da kažem da ni moja verzija, kao deo grupe, nije bila loša. Pogotovo ne u ovom prvom delu.

Za početak, drveće je bilo impresivno!

Drveće u NP Kao Jai

Ali, bilo je potrebno i da se gleda staza, a ne samo drveće.

Staza za posetioce u NP Kao Jai

S jedne strane, koliko sam primetila, ne postoje putokazi, tako da je važno da se prati grupa, a sa druge strane, ovo je ipak tropska prašuma, pa je bitno da posetilac vodi računa o lokalnim stanovnicima.

Tako smo naišli i na jednu rupu u zemlji i tu je vodič, doduše bezuspešno, pokušavao da ubedi jednog velikog šumskog škorpiona (Heterometrus spinifer) da izađe iz svog doma. Ovaj je tvrdoglavo odbio, pa smo onda, mi ljudi, samo nastavili dalje da hodamo kroz prašumu.

Ulaz u dom velikog šumskog škorpiona u NP Kao Jai

Ali, bilo je drugih stanovnika koji su bili čak dovoljno ljubazni da i poziraju.

Vilin konjic u NP Kao Jai

Ubrzo smo došli i do jednog posebno velikog banjan drveta (Ficus benghalensis). Kod ove vrste drveta grane koje služe kao vazdušni koreni spuštaju se ka tlu i ukorenjavaju, tako da se stiče utisak mnoštva tankog drveća koje se nekako spaja u jedno. Ovo konkretno drvo je dovoljno veliko da su deca iz grupe dobila želju da se penju.

Posebno veliko banjan drvo u NP Kao Jai

Mi odrasli smo se zavlačili između granja/korenja/stabala kako bismo pozirali.

Ne penjem se, ali mogu da se zavlačim

Ma koliko volela drveće, ja se zapravo i ne razumem mnogo u njega, ali me to nikada nije sprečavalo da mu se ne divim. Nije bitno da li je u pitanju njegovo stablo, grane ili krošnje.

Drveće u NP Kao Jai

A kada piljite u drveće, pre ili kasnije ćete da ugledate još nešto. Na primer, beloruki gibon (Hylobates lar).

Beloruki gibon

Već sam pominjala kmerske gibone i zanimljivo je da je Nacionalni park Kao Jai jedino mesto na svetu gde ove dve vrste gibona žive u istom području. Štaviše registrovani su hibridni giboni koji su nastali prirodnim ukrštanjem ove dve vrste.

Beloruki gibon

Posle zadržavanja na mestu odakle smo mogli da posmatramo belorukog gibona, nastavili smo sa šetnjom, pa sam uz put snimila još jednog vilinog konjica, ali i veoma zanimljivog pauka koji je stajao na stablu jednog drveta i kojeg sigurno ne bih uočila da nam vodič nije skrenuo pažnju na njega.

Vilin konjic u NP Kao Jai

Pauk u NP Kao Jai

Posebno me je obradovalo da sam videla, pa čak i snimila jednu divnu pticu – dugorepu širokokljunku (Psarisomus dalhousiae).

Dugorepa širokokljunka

A uskoro smo šetajući dalje napustili prašumu.

Menu