Zanzibar (Tanzanija) 2022, 10. deo (Nungvi, Kinjasini, Pingve, Kae)

Posle lenjog dana provedenog na plaži u mestu Kendva, ponovo je čitava grupa u okviru koje sam bila na Zanzibaru išla na izlet. Ovaj put smo išli na istočnu stranu ostrva, ali je prvo bila organizovana jedna kratka poseta u samom selu Nungvi. Ja, međutim, ni najmanje nisam bila zainteresovana za tako nešto i samo sa sačekala ostale članove u autobusu.

Naime, bila je organizovana poseta nekoj lokalnoj školi da bi se posetioci upoznali sa školskim sistemom na Zanzibaru, da bi se upoznali sa decom, a takođe je intenzivno bilo podsticano i da posetioci još iz Srbije ponesu neke poklone za decu u vidu školskog pribora, društvenih igara, grickalica i slično.

Ja sasvim volim decu, ali pomisao da idem da ih posećujem u školi dok sam na letovanju i da im delim nekakve poklone mi je bila – odvratna. Prvo, baš zato što volim decu, apsolutno smatram da treba da idu u školu i da tamo uče i u pauzama se igraju između sebe, a ne da predstavljaju „objekat posmatranja“ dokonih turista. Verujem da je u pozadini ovakvog dela izleta bila sasvim dobra namera, ali smatram da eventualni pokloni mogu da se predaju i nekom zaposlenom na ulazu u školu. S druge strane, takođe smatram da bi ulazak u učionice gde se vide deca i deljenje poklona mene postavilo u poziciju „nadređene“ osobe – bele, imućne strankinje koja deli poklone siromašnoj crnoj deci. Pomisao na to me tera na povraćanje, jer ja sebe nikada ne vidim „nadređenom“ u odnosu na decu bilo gde u svetu, bez obzira na njihovo i moje materijalno stanje, boju kože i slično. I konačno, ako sve ili čak samo većina turističkih grupa ide u ovakvu posetu sa poklonima, onda deca mora da su već prikupila sasvim pristojne zalihe školskog materijala i društvenih igara, a grickalice koje po pravilu nisu zdrava hrana su sasvim sumnjive kao dobar poklon. Sve u svemu, smatram da je to samo deo „biznisa“ lokalnih turističkih agencija i (meni) nesimpatično korišćenje dece u poslovne svrhe.

U svakom slučaju, posle ove kratke posete smo se svi ukrcali u autobus i nastavili dalje sa izletom. Mogla sam da se opustim i da posmatram prizore pored kojih smo prolazili.

Prizori pored puta na ostrvu Ungudža (Zanzibar)

Kao što može da se vidi sa fotografija, neke kuće su stare i deluju sklepano, ali se takođe vidi i da se prave nove kuće. Zanzibar je poslednjih godina doživeo ubrzan razvoj zbog turizma i sve veće popularnosti kao odredišta za letovanje, a to se onda odražava i na životni standard lokalnog stanovništva. Osim lepih plaža, Zanzibar takođe ima i veoma bujnu vegetaciju po čitavom ostrvu i ja sam uživala i u tim detaljima koje sam mogla da vidim iz autobusa.

Prizori pored puta na ostrvu Ungudža (Zanzibar)

Kada se ide glavnim putem koji vodi od severa ka jugu, prolazi se i kroz selo Kinjasini u kojem se nalazi velika pijaca. Tu sam prolazila u nekoliko navrata i svaki put je bila gužva, tako da je sasvim jasno da je ovo veoma popularna pijaca u ovom delu ostrva.

Približavamo se velikoj pijaci u selu Kinjasini

Pijaca u selu Kinjasini

Kada se, međutim, skrene na „bočne“ puteve i uđe više u središte ostrva povremeno mogu da se vide i velika polja često prekrivena šećernom trskom ili pirinčem, a oivičena šumama palmi. Naravno, ja se ne razumem u sistem plodoreda na Zanzibaru, pa ne znam kada koja kultura dospeva, ali sam sigurna da polja koja mogu da se vide na sledećoj slici ne stoje tu besposleno.

Unutrašnjost ostrva Ungudža

Ti bočni putevi vode i kroz manja naselja ili pored raštrkanih seoskih imanja i tu se često mogu videti stabla manga, banane, papaje... Barem je to ono što ja lako iz autobusa mogu da prepoznam.

Unutrašnjost ostrva Ungudža

Veoma često se i ispred kuća i imanja mogu videti tezge gde se prodaje sveže ubrano voće i povrće.

Unutrašnjost ostrva Ungudža

Ali, tezge sa voćem i povrćem mogu da se vide i u nešto većim, urbanijim naseljima, poput Padže kroz koji smo ponovo prošli, a tu su mogli da se vide i razni drugi prizori.

Prizor iz sela Padže

Ovog dana smo se prvo uputili do istočne obale ostrva, konkretno do istočne obale poluostrva Mičamvi i plaže koje je deo sela Pingve. Evo ponovo i mape da se vidi koja su sve mesta pomenuta u okviru mojih priča.

Kod plaže u selu Pingve bilo je predviđeno da idemo da malo gnjuramo, a da bismo to uradili iskrcali smo se iz autobusa baš kod dela gde se nalazi lokalno čuveni restoran „D Rok“, što znači – Stena.

Restoran „D Rok“ kod plaže u selu Pingve

Kada se vidi restoran, sasvim je jasno zašto je on dobio svoje ime. Naime, podignut je na vrhu jedne velike stene koja tu postoji. U vreme kada smo mi ovde stigli bila je oseka, tako da se restoranu moglo prići peške i po suvom, a gotovo čitava obala je bila prekrivena sasušenom morskom travom.

Restoran „D Rok“ i plaža u selu Pingve u vreme oseke

Koliko sam shvatila, pošto je restoran dosta popularan, a nije mnogo veliki, potrebno je da se mesto rezerviše unapred, ali mi kao grupa nismo ni bili zainteresovani za to. S druge strane, verujem da je pogled na plažu lepši sa stenom i restoranom u slici, nego kada se sve to gleda iz samog restorana.

Sa obale smo, bez obzira na oseku, u daljini mogli da vidimo divne vode Indijskog okeana koje su mamile svojom čudesnom bojom, a i tako i tako je plan bio da čamcem odemo na to gnjuranje. Uprkos upadljivom povlačenju vode u vreme oseke, i lokalni stanovnici, ali i turisti često koriste upravo takve okolnosti za razne aktivnosti – neki da bi igrali fudbal na ogoljenom sprudu, neki da bi malo prošetali po plitkoj vodi koja se zadržala na nekim mestima, a neki (po pravilu lokalni stanovnici) sa torbama na ramenu da bi nešto „ulovili“ u plićaku. Možda neku osekom nesrećno zarobljenu hobotnicu. Ko će ga znati...

Plaža u selu Pingve u vreme oseke

Što se nas tiče, bilo je potrebno da kroz plićak odemo do par čamaca koji su bili nalik na ovaj koji se vidi na sledećoj slici.

Plaža u selu Pingve u vreme oseke

Ovde je veoma bitno da se vodi računa gde se hoda, a takođe se preporučuje i da se na nogama nosi neka obuća za vodu. Razlog? Pa, nakon ukrcavanja u čamce, prvo smo prošli kroz jedan pojas plitke vode u kojem su se jasno mogli da vide brojni morski ježevi. Nikako nije dobro ako čovek stane na njih.

Morski ježevi duž plaže u selu Pingve

Ali, fantastično bistra i čista voda, kao i boje koje su se videle nešto dalje činile su da sam jedva čekala da se odvezemo do mesta gde postoji veća koncentracija morskih zvezdi koje smo išli da gledamo. Koga briga za morske ježeve kada smo se i tako i tako čamcem bezbedno vozili iznad njih.

Morski ježevi duž plaže u selu Pingve

Vrlo brzo smo došli do dela gde se na dnu video samo beli pesak. Obratiti pažnju na detalj na sledećoj slici gde se na levoj strani i dole jasno vidi namreškani pesak na morskom dnu. To samo ilustruje koliko je voda ovde čista i bistra.

Indijski okean kod plaže u selu Pingve

Čamcem smo se vozili desetak minuta, a onda smo stali da bi tu ronili i gledali morske zvezde. Dubina vode je malo preko dva metra.

Indijski okean kod plaže u selu Pingve

Dogovor je bio da možemo da izronimo neku morsku zvezdu da bi se na kratko slikali sa njom, ali da odmah moramo da je vratimo u vodu. Meni je to potpuno odgovaralo. Veoma sam zahvalna ljupkoj Marini iz grupe koja me je slikala baš u jednom takvom trenutku.

Izuzetno lepa morska zvezda u mojoj ruci (Fotografija: MI)

Kad sam se vratila u čamac, još sam slikala obalu, tj., plažu u selu Pingve gde su mogli da se vide delovi nekog hotela.

Deo obale kod sela Pingve

Uskoro smo se vratili do restorana „D Rok“, a u međuvremenu je plima već krenula, tako da su posetioci restorana sada morali do njega da idu kroz vodu. Crni detalji u prednjem delu sledeće slike ne treba da zbunjuju. Ma koliko da ne deluje privlačno, to je samo iskidana bezazlena morska trava.

Restoran „D Rok“ kod plaže u selu Pingve

Sada je čitava grupa čiji sam član bila otišla u jedan obližnji hotelski restoran gde smo ručali. Ja sam slobodno vreme iskoristila da bih napravila još koju fotografiju, ali je hrana koju sam naručila uskoro stigla, tako da sam batalila slikanje i bacila se na jelo.

Restoran „D Rok“ kod plaže u selu Pingve

Hotelski restoran u kojem smo jeli u blizini restorana „D Rok“

Moj ručak kod plaže u selu Pingve

Posle ove fine pauze, malo smo prošli zemljano-peščanom stazom između palmi i drugog rastinja da bismo došli do našeg autobusa.

Detalj iz sela Pingve

Sada se nismo dugo vozili već smo samo prešli na severozapadnu stranu poluostrva Mičamvi i plaže Kae. Na nekim mestima se može naći da je Kae selo, ali bez obzira na postojanje izvesnog broja kuća, u pitanju je ipak samo turističko naselje sa hotelima i pansionima, a sve je to podignuto upravo zbog plaže.

Ja sam, međutim, prvo našla jednu viseću ležaljku zakačenu za dve palme. Dopao mi se pogled koji sam tu imala.

Pogled na plaži Kae

U neka doba sam ipak ustala iz ležaljke i otišla da se kupam. Posle uživanja i u toj aktivnosti, izašla sam, a kada su mi se ruke osušile, krenula malo u šetnju po plaži noseći sa sobom foto-aparat.

Sa ostalim članovima grupe sam praktično bila u okviru jednog restorana/bara na plaži, a oni su tu osim ležaljki i kreveta na plaži imali i razne ukrase.

Plaža Kae

Plaža Kae se nalazi na obali plitkog zaliva Čvaka i tu je voda još toplija nego što je na drugim mestima na ostrvu Ungudža. Uzgred, da podsetim – ostrvo Ungudža se obično naziva Zanzibar, što je u stvari naziv za arhipelag čiji je Ungudža deo. Ne znam koliko je ovde upadljiva razlika između plime i oseke, ali na delu plaže gde sam bila stacionirana, postojali su kratki drveni stubovi zabijeni u pesak, a iza njih brojni džakovi sa peskom. Verovatno se tako taj deo plaže štiti od previše visoke plime.

Plaža Kae

Krenula sam ka severnom delu plaže i odatle sam imala odličan pogled na skoro čitav ovaj potez.

Plaža Kae

Ali, ono što me je posebno zadivilo je pesak koji je bio mekan kao meko pšenično brašno.

Plaža Kae

Posle ove lepe i prijatne šetnje, vratila sam se do dela plaže gde se nalazio restoran/bar u kojem smo praktično boravili i tu sam mirno i uživajući čekala zalazak sunca.

Plaža Kae

Kako se dan približavao kraju, tako su se i razni čamci vraćali odnekud, verovatno sa nekih izleta, vraćajući turiste na obalu.

Plaža Kae

Ja, naravno, nisam bila jedina koja je uživala u smiraju dana, ali je bilo i ljudi koji su samo šetali plažom ili se tu družili.

Plaža Kae

Kada je Sunce zašlo, i dalje je sve bilo lepo i delovalo je spokojno, temperatura je bila savršena, a ja sam intenzivno uživala. Toliko sam bila zadivljena prizorom, da sam čak napravila i jednu uspravnu panoramu.

Plaža Kae

U međuvremenu su na plaži, pored onih srca, napravili logorsku vatru koju su zapalili kada je Sunce zašlo. Žurka je mogla da počne...

Plaža Kae

Ispred restorana/bara je grupa lokalnih mladića prikazivala svoje gimnastičko-akrobatske veštine, što je prilično uobičajena stvar na Zanzibaru. Praktično na svim plažama sa puno hotela i restorana mogu da se vide ovakve grupe mladića koje u toku dana izvode svoje tačke uz prilično bučnu muziku. Meni iz nekog razloga to nije bilo toliko zanimljivo, mada su momci svakako i vešti, i jaki, i razgibani... Tako je bilo i ovde. Kada je „predstava“ bila gotova, posetioci su napravili žurku na tom platou i bilo je prilično veselo.

I ja sam bila prilično vesela i zadovoljna, ali mi je više prijalo da nastavim da sedim na plaži i da posmatram more i nebo. U međuvremenu je i vatra utihnula.

Plaža Kae

S druge strane, nije da se baš nisam opustila. Naprotiv, osim što sam sedela na plaži i povremeno fotografisala, takođe sam za svoj račun i igrala kada mi se igralo. A takođe sam vodila računa i o hidrataciji. Ovo je slika prvog piva. Kod drugog sam bila već previše opuštena da bih se bavila fotografisanjem.

Plaža Kae

Bio je ovo još jedan divan dan na Zanzibaru.

Menu