Meni je popodnevni obilazak Nacionalnog parka Mikumi u Tanzaniji bio podjednako zanimljiv kao i onaj pre ručka. Istovremeno, imala sam utisak da je mojim saputnicima već preko glave vožnje po parku i traganje za životinjama, mada sam ja lično i dalje uživala nesmanjenim intenzitetom. Eventualno bi moji saputnici živnuli ako bi vozač/vodič krenuo u neku navodnu potragu za leopardom, ali na tome se sve završavalo.
Što se mene tiče, ja sam bila oduševljena i posmatranjem i snimanjem brojnih baobaba koji su se videli pored puta. To je istinski veličanstveno drveće.
Baobabi u Nacionalnom parku Mikumi
Baobabi u Nacionalnom parku Mikumi
Baobabi u Nacionalnom parku Mikumi
Baobabi u Nacionalnom parku Mikumi
Baobabi u Nacionalnom parku Mikumi
Baobabi u Nacionalnom parku Mikumi
A zatim nas je vozač/vodič doveo do jednog mesta gde očigledno svi vozači/vodiči znaju da tu živi neki veliki piton. U pitanju je najveća afrička zmija, centralnoafrički piton (Python sebae), koja može da naraste do oko 6 m dužine. I zaista, kad smo tu stigli mogli smo da vidimo da je jedan piton već izašao iz svog brloga i da se podvukao ispod jednog vozila koje je tu stalo. Stvarno je to bila jedna dugačka zmija.
Piton u Nacionalnom parku Mikumi
Piton u Nacionalnom parku Mikumi
Moji saputnici su žarko želeli da vide kako će piton da se pomeri iz ove pozicije, ali je vozač/vodič rekao da prvo treba da odemo na još jedno mesto, pa ćemo se vratiti.
To drugo mesto je bilo ono jezerce koje služi kao pojilište, a tu smo zatekli slonove koji su došli na popodnevno pijenje vode, ali i kupanje i valjanje u blatu.
Slonovi na pojilištu u Nacionalnom parku Mikumi
Slonovi na pojilištu u Nacionalnom parku Mikumi
Ovde smo ponovo mogli da izađemo iz kola i da sa blagog uzvišenja koje služi kao vidikovac posmatramo ove veličanstvene životinje. Ja sam bila neopisivo oduševljena!
Prvo je krenulo gašenje žeđi.
Slonovi na pojilištu
Slonovi na pojilištu
Slonovi na pojilištu
Slonovi na pojilištu
A kad smo završili sa pijenjem vode, krenulo je pravljenje lepe blatnjave vode surlom.
Slonovi na pojilištu
Pojilište se zatim pretvorilo u divnu blatnu banju.
Slonovi na pojilištu
Jedna velika beba jer zatim rešila da se igra, pa se popela na svog starijeg brata ili sestru.
Slonovi na pojilištu
Slonovi na pojilištu
A onda se beba i umorila...
Slonovi na pojilištu
Slonovi na pojilištu
Kad je kompletan tretman bio gotov, krdo je lagano krenulo da izlazi iz jezerceta.
Slonovi na pojilištu
Osim par slonova, koji su zaključili da se ipak nisu dovoljno napili vode, pa su se vratili. Obavezno pogledati i video-snimak gde je neodlučno slonče posebno simpatično.
Slonovi na pojilištu
Veći deo krda je ipak nastavio ka obližnjem „suvom kupatilu“.
Slonovi u Nacionalnom parku Mikumi
Slonovi u Nacionalnom parku Mikumi
Obratiti pažnju na prašinu koju na sledećoj fotografiji jedan slon baca preko sebe. Upravo ono blatnjavljenje i ova prašina preko toga služe da bi se zaštitila koža slonova.
Slonovi u Nacionalnom parku Mikumi
A što se tiče one manje grupe koja je pila dodatnu količinu vode, oni su sada išli da se pridruže ostatku krda.
Slonovi u Nacionalnom parku Mikumi
Slonovi u Nacionalnom parku Mikumi
Slonovi u Nacionalnom parku Mikumi
Slonovi u Nacionalnom parku Mikumi
Lepo ublatnjavljeni, slonovi su sada završili svoj popodnevni „ritual“ na jezercetu. Ostalo je još samo da slonica-matrijarh proveri vazduh i vidi da li je sve u redu, a onda je krdo moglo da napusti područje jezerceta.
Slonovi u Nacionalnom parku Mikumi
Slonovi u Nacionalnom parku Mikumi
Ja sam bila apsolutno oduševljena čitavim ovim doživljajem i nisam mogla da skinem osmeh sa lica.
Zanimljivo mi je bilo da je čitav ostatak moje male grupe preskočio veći deo koji se odnosio na slonove. Mi smo svi ovde, naravno, zajedno došli i izašli iz vozila na vidikovcu sa kojeg su slonovi mogli lepo da se posmatraju. Međutim, vrlo brzo su mi saopštili da bi oni hteli ipak da idu i da vide „kako će piton da ode sa puta“, pa su me pitali da li i ja hoću. Pošto su meni slonovi bili neuporedivo zanimljiviji odmah je pao dogovor da će oni otići da vide ponovo pitona, pa će se vratiti po mene. Ja sam bila presrećna da imam vremena da posmatram slonove, a što se tiče pitona... Pa, manje-više sam znala kako će otići sa puta – odgmizaće.
Još malo sam posmatrala dešavanja oko pojilišta i fotografisala, a kada se grupa vratila po mene, bila sam spremna da nastavim dalje sa obilaskom Nacionalnog parka Mikumi.
Par belokapih vivaka (Vanellus armatus)
U blizini pojilišta su se pojavili i afrički bivoli
Na sledećoj slici se iza drveta sa leve strane mogu videti bivoli, a u daljini iza drveta sa desne strane vide se slonovi.
Nacionalni park Mikumi
Nacionalni park Mikumi
Posle ovoga smo se samo vozali okolo-naokolo, navodno i dalje pokušavajući da uočimo leoparda. Moj entuzijazam se ipak nije smanjivao, ali je činjenica da je bilo manje upadljivih susreta sa životinjama. Meni su i sami predeli bili veoma lepi, a kada bi uočila neke životinje u daljini, vozač/vodič bi ljubazno stao. Mislim da sam u ovoj fazi samo ja bila zainteresovana za to.
Nacionalni park Mikumi
Nacionalni park Mikumi
Nacionalni park Mikumi
Drvo kigelija koje se na engleskom zove „drvo kobasica“ (Kigelia africana)
Manje krdo zebri
Nacionalni park Mikumi
Nacionalni park Mikumi
Sledeći video-snimak na veoma lep način prikazuje kako je izgledala popodnevna vožnja kroz Nacionalni park Mikumi.
Pošto sam videla da niko više nije bio zainteresovan za bilo šta (verovatno ni za leoparda), pitala sam vozača/vodiča da li postoji neko uzvišenje sa kojeg može da se vidi ova ravnica, a da nam je blizu. Rekao je da ima, a grupa se složila da odemo do onde. Da bismo stigli na to uzvišenje gde se nalazi i jedna čistina sa koje se pruža osrednji pogled, morali smo da izađemo iz nacionalnog parka, pređemo propisno asfaltirani put sa kamionima i ostalim vozilima, pa da onda uđemo u drugi deo parka. Nije bilo ništa spektakularno.
Nacionalni park Mikumi
Ali, kada smo se vraćali, ponovo smo prolazili rampu za ulaz u deo nacionalnog parka gde je i aerodromska pista. Dok smo tu stali na kratko, uočila sam jednog sklupčanog ljuskavca, vrstu životinja koje zovu i „šišarke koje hodaju“. Koliko sam čitala ovo je životinja koja se najviše krivolovi u Africi, jer se njene ljuske koriste u tradicionalnoj medicini u Kini i Vijetnamu.
Nacionalni park Mikumi
Ovde, međutim, nije bilo nikakvog zadržavanja, jer smo sada već žurili na avion koji je poletao tačno u 5 popodne.
Pista i avion u Nacionalnom parku Mikumi
Kasnije te večeri vratila sam se u hotel u selu Nungvi na severu Zanzibara, ali smo prethodno prošli i pored zanzibarskog Predstavničkog doma, što nisam očekivala, pa nisam ni bila spremna za fotografisanje. Ipak, mislim da moje priče o putovanju sa Zanzibara treba da pokažu i ovakav detalj.
Zanzibarski Predstavnički dom
Narednog dana nisam morala da se budim previše rano, ali mi je ipak bilo zadovoljstvo kada sam otišla na terasu gde je bio restoran za doručak dok je još uvek retko ko bio na plaži. Imala sam utisak da bih mogla satima (i danima) da ovde sedim i gledam u daljinu.
Plaža u Nungviju ujutru
Inače, Nungvi je malo mesto, nekada ribarsko selo, koje se nalazi na krajnjem severnom delu ostrva Zanzibar. Bukvalno zahvata severni „špic“ ostrva i praktično se pruža i sa istočne i sa zapadne strane. Ovde su se ranije takođe pravili i lokalni jedrenjaci, ali je danas Nungvi pre svega jedan od glavnih turističkih centara na ostrvu. Duž plaža se nalaze brojna odmarališta i hoteli, restorani, barovi, prodavnice i sve ostalo što je potrebno na jednom popularnom turističkom odredištu.
Oko 3-4 km južno, na zapadnoj strani ostrva, nalazi se još jedno popularno odredište, a to je Kendva sa svojom poznatom plažom. Ova plaža je istinski veoma lepa, a razlika između plime i oseke nije previše velika, tj, nije previše uočljiva zbog topografije terena (za razliku od istočne obale Ungudže, tako da i ovde postoji čitav niz hotela, odmarališta, restorana i ostalog.
Ovog dana je agencija preko koje sam došla na Zanzibar predvidela „izlet“ do Kendve. Zapravo se radilo o tome da ko je hteo mogao je da uzme taksi i da se tako prebaci do Kendve, a tamo nam je bilo omogućeno da uđemo u jedan od hotela duž plaže i da koristimo njihove ležaljke, restoran i bar.
Kada smo prošli kroz hotelski kompleks, dočekale su nas palme, a samo par desetina metara dalje je bila i divna plaža sa belim i mekanim peskom i divna tirkizna voda.
Plaža u Kendvi
Plaža u Kendvi
E, sad... Šta može da se priča o danu provedenom na plaži?
Pa, prvo sam uletela u vodu da bih se kupala i to je stvarno bilo divno iskustvo, ali sam povremeno i šetala i fotografisala. Ne samo zato što sam imala u vidu svoje priče sa putovanja, već i zato što me je divna bistra voda istinski inspirisala.
Plaža u Kendvi
Plaža u Kendvi
I tako, manje-više, čitav dan. Malo izležavanje na ležaljci, malo uživanje u hrani i piću, malo kupanje, a malo fotografisanje. Tako sam se setila i da bi trebalo da slikam plažu iz pravca mora, pa sam sačekala rano popodne da bi sunce bolje obasjavalo obalu.
Plaža u Kendvi
Bilo je tu raznih detalja i ja ne znam šta je tačno radila žena na sledećoj slici (možda mu je čistila uši, ili tražila vaške, ili mu je plela neku pletenicu... ???), ali oni u stvari i nisu toliko važni. Lepota detalja na plaži je ono što je bitno.
Plaža u Kendvi
Na mojim fotografijama se čini kao da je plaža gotovo pusta. To i nije baš tačno. Oko podneva je prilično vruće na Zanzibaru i sunce je veoma jako, tako da dosta ljudi traži zaklon u hladovini palmi ili suncobrana. S druge strane, izvestan broj lokalnih stanovnika šeta duž plaže gotovo čitav dan nudeći razne proizvode i usluge ili radeći razne akrobacije uz prilično nesimpatično bučnu muziku nadajući se da će dobiti neku napojnicu.
Između svojih „aktivnosti“ sam se uglavnom izležavala ili sedela u hladovini i prijalo mi je da opušteno gledam oko sebe.
Plaža u Kendvi
Ali, povremeno sam, kao što sam i pomenula, morala i da jedem nešto. Ovog dana sam rešila da se ozbiljno častim i za ručak sam u sreći i zadovoljstvu smazala jednog manjeg jastoga.
Ručak na plaži u Kendvi
Takođe sam radila i nešto što obično ne činim, a to je bilo da pijem alkohol u sred dana. U pitanju je bilo letovanje i posebno lenj dan, a imala sam i svoju ležaljku tako da se nisam brinula šta će se desiti ako mi se prispava.
Koktel na plaži u Kendvi (Fotografija: LŠ)
Uspešno sam preživela i kasnije popodne, pre povratka u Nungvi, sam ponovo prošetala duž plaže. Na sledećoj slici mogu u daljini da se vide razni turistički objekti, više kao ilustracija kako to realno izgleda, ali je sledeća slika i zanimljiva zato što se sunce vidi na desnoj strani, a skroz levo je moja senka kao da mi je sunce iza leđa. Meni je to vrlo zanimljivo i osim što znam da je u pitanju panorama koju sam snimila mobilnim telefonom, zapravo uopšte ne znam kako sam uspela da postignem ovakav efekat. Možda je to sve posledica onih koktela. O, da... Bilo ih je par.
Plaža u Kendvi