Na putu ka Blacu u junu 2026. godine, 10-ak kilometara posle napuštanja Kruševca, skrenula sam levo, a 3 km dalje se nalazi manastir Naupare koji predstavlja kulturno dobro od velikog značaja.
U okviru manastira se nalazi crkva posvećena Bogorodici i ona je izgrađena u osmoj deceniji XIV veka i pripada moravskoj graditeljskoj školi. U povelji kneza Lazara iz 1382. godine manastir se pominje kao metoh manastira Drenče koji se nalazi nekih 35 km zapadno, kod Aleksandrovca.
Mada se na osnovu istorijskih izvora može zaključiti da je osnivač manastira monah Dorotej, nekadašnji lokalni vlastelin iz vremena kneza Lazara, postoji i narodno predanje koje kaže da je mladi Stefan Lazarević, još za života kneza Lazara, poželeo da podigne sopstvenu zadužbinu. Dok se za Lazaricu obrađivao kamen sa Jastrepca, Stefan je navodno izdvajao najlepše blokove i njima sagradio crkvu u Nauparama.
Tim povodom se u porti manastira održavaju Saborni dani despota Stefana Lazarevića, a ja sam već kod samog ulaza videla kapelu sa izvorskom česmom, posvećenu upravo Svetom despotu Stefanu Visokom (Stefanu Lazareviću). Kapela-česma služi da vernici na ulazu u manastir mogu da se pomole i uzmu vodu sa česme.
Manastir Naupare, detalj
Inače, Konstantin Filozof, savremenik despota i autor Žitija despota Stefana Lazarevića, opisuje Stefana kao čoveka izuzetne pojave – visokog, snažnog i skladno građenog, koji je ostavljao snažan utisak na savremenike. Na osnovu toga se pretpostavlja da je Stefan najverovatnije bio neuobičajeno visok za svoje doba, a vremenom je dobio epitet „Visoki“, ne samo zbog eventualnog fizičkog opisa, već i zbog poštovanja koje su mu ukazivali savremenici i kasnija tradicija zbog uzvišenog vladarskog i viteškog položaja. Jer treba imati u vidu da je Stefan bio čuveni vitez svog doba (videti: https://www.svudapodji.com/tvrdjave-2024-1/).
Ulazeći u dvorište ovog aktivnog ženskog manastira, prvo sam videla da ovde borave vredni ljudi koji obrađuju imanje.
Manastir Naupare, detalj
Međutim, tu je i apsolutno šarmantni letnjikovac okružen vrtom prepunim cveća.
Manastir Naupare, detalj
Na stolu u okviru letnjikovca, zatekla sam bokal vode, sokove, čaše i kocke šećera u staklenoj ukrasnoj tegli, ali nigde nije bilo nikoga. Zato sam snimila sto sa ponudom i patke koje su plivale u susednim jezercetu, pa sam nastavila stazom prema crkvi.
Manastir Naupare, detalj
Manastir Naupare, detalj
Usput sam uočila i jednu morku koja je šetala po dvorištu.
Manastir Naupare, detalj
Dok sam se pela stazom, čula sam da je neko počeo da me prati, a onda sam videla božanstveno divnog psa. Ja nemam običaj da prilazim nepoznatim psima, ali je ovaj prišao meni i počeo da mi se mota oko nogu. Jednostavno se videlo da je to jedno divno i blago stvorenje, pa sam ga čak i pomazila. Krzno mu je bilo neverovatno meko, a on je bio presladak.
Manastir Naupare, detalj
Takođe sam snimila i severne obronke Jastrepca, planine čiji je vrh visok 1491 m.
Manastir Naupare, detalj
A onda sam ugledala i crkvu.
Manastir Naupare, detalj
Crkva je građena u moravskom stilu, sa osnovom sažetog upisanog krsta i kupolom nad centralnim delom. Posebnu umetničku vrednost predstavljaju kamene rozete na zapadnoj fasadi, koje se smatraju jednim od najlepših primera dekorativne plastike moravske škole.
Manastir Naupare, detalj
Nakon osmanlijskog osvajanja Kruševca 1454. godine, manastir je teško stradao. Tokom narednih vekova bio je zapušten, bez krova, zbog čega je najveći deo živopisa propao. Sačuvani su samo manji fragmenti prvobitnih fresaka, otkriveni prilikom konzervatorskih radova krajem XX veka.
Prema istorijskim zapisima, 1805. godine u Nauparama se pričestio Karađorđe (1762-1817), vođa Prvog srpskog ustanka (1804-1813), sa svojim ustanicima pre vojnih pohoda.
Veća obnova crkve izvršena je 1835. godine za vreme kneza Miloša Obrenovića, dok su restauratorski radovi nastavljeni tokom XX veka.
Dok sam ja ovde stajala, zagledala i fotografisala, naišlo je dvoje ljudi i oni su ušli u crkvu. Krenula sam i ja za njima, a onda sam u priprati shvatila da je u toku bila liturgija.
Manastir Naupare, detalj
Zastala sam u priprati, a onda odlučila i sa sačekam, želeći da posle službe malo zagledam naos. Nisam htela da uđem u naos jer sam jednostavno smatrala da sam ja ovde došla gotovo kao turista, oko vrata mi je visio foto-aparat, pa sam smatrala da ne treba ni na koji način da ometam ljude koji su došli mnogo ozbiljnijim povodom.
I tako sam tu stajala, prateći šta se dešavalo, ali u suštini čekajući da se završi. Uskoro sam shvatila i da je liturgija počela malo pre mog dolaska, a takođe sam shvatila i da će da još da traje. Bilo mi je neprijatno da sada izlazim, ne želeći ni na koji način da ometam ni sveštenike (bilo ih je dvojica), ni monahinje, ni ljude koji su prisustvovali službi.
Pošto nisam baš navikla da dugo stojim, u jednom trenutku sam stavila ruke na leđa da bih malo olakšala to stajanje. Glavni sveštenik me je video i ne prekidajući ono što je čitao u datom trenutku, veoma diskretno me je pogledao, pokazao na svoje ruke i leđa, pa kažiprstom zavrteo levo-desno. Shvatila sam šta je hteo da kaže, pa sam odmah ruke vratila pored tela. Uvek se nešto novo može naučiti.
U jednom trenutku je iz naosa u pripratu prešla jedna mlada žena, ne monahinja, pa mi je tiho rekla da pređem u naos, što sam ja i uradila. Tada joj se u priprati pridružio sveštenik i onda su njih dvoje zatvorili vrata. Bila sam pomalo zbunjena i prvo pomislila kako sam definitivno ne mogu da izađem, a onda sam shvatila i da je on nju u priprati ispovedao. Posle te mlade žene, koja se nešto kasnije vratila u naos, u pripratu je pojedinačno otišlo još par ljudi.
Mada je služba trajala skoro sat i po, na kraju se i završila. Ljubazni sveštenik mi je prišao, videvši foto-aparat oko mog vrata, pa mi je onda pričao kako se on kao mlad bavio fotografijom i koji je foto-aparat imao.
Ja sam se još kratko zadržala u naosu, posmatrajući njegove različite detalje, a zatim sam izašla iz crkve.
Manastir Naupare, detalj
Manastir Naupare, detalj
Manastir Naupare, detalj
Manastir Naupare, detalj
Po izlasku iz crkve sam pitala jednu od monahinja da li mogu da kupim med, jer sam kod onog cvetnog letnjikovca videla obaveštenje da manastir ima med na prodaju, ali ga nisam tamo videla. Ona je rekla da će mi mlađi sveštenik doneti med, a da ja sačekam u letnjikovcu.
Prvo sam se ipak popela malo uzbrdo da bih i iz drugog ugla snimila crkvu i njenu izvanrednu dekoraciju.
Manastir Naupare, detalj
Odavde se lepo videlo da crkva ima trolistu/trikonhosnu osnovu, kupolu iznad centralnog prostora, ali i kulu-zvonik iznad priprate.
Manastir Naupare, detalj
Manastir Naupare, detalj
Mada je plastična dekoracija koja je raspoređena u najvišoj zoni hrama veoma lepa, posebno se izdvaja rozeta na zapadnoj fasadi. Zbog toga sam još jednom snimila pročelje crkve, a onda sam se spustila do letnjikovca.
Manastir Naupare, detalj
U letnjikovcu je već sedelo par ljudi koji su prethodno bili na liturgiji, kao i stariji sveštenik koji me je pozvao da im se pridružim. Sa zadovoljstvom sam prihvatila poziv, popila malo izvorske vode koja je bila u onom bokalu, pa sam tu malo posedela dok mi nije stigao med. Na kraju sam se pozdravila sa svima i otišla do kola.
Namera mi je bila da sada vozim direktno do Blaca, ali nisam odolela pa sam se u selu Naupare na kratko zaustavila da bih iz kola snimila neke nove kuće koje su, moram da priznam, delovale izuzetno raskošno za jedno malo selo u sred Srbije. Pretpostavljam da su vlasnici naši gastarbajteri, pošto znam da se često dešava da oni vole da prave velike i luksuzne kuće u kraju iz kojeg potiču ili u koji vole da se vrate (videti: https://www.svudapodji.com/banja-koviljaca-2/).
Naupare, detalj
Naupare, detalj
Uskoro sam izbila na glavni put i njime nastavila dalje ka jugu. Sunce se već dosta spustilo, ali je i dalje bio dan, tako da sam uživala u lepoti predela kroz koje sam vozila, mada se nisam zaustavljala. Nije bilo puno vozila na putu, a s druge strane, vremenom sam usavršila pravljenje fotografija mobilnim telefonom bez gledanja. Namestim mobilni telefon u željenom pravcu i ne gledajući u njega, već ispred sebe na put, napravim razne fotografije, blago pomerajući telefon. Na kraju pregledam da li je išta uspelo. Kod kuće još po potrebi iskrivim sliku da bih došla do horizontalnog položaja predela.
Na putu od Naupara do Blaca
Zbog položaja sunca, a i mog položaja u kolima, slikala sam isključivo u pravcu Jastrepca.
Na putu od Naupara do Blaca
Došla sam tako i do veštačkog jezera Ćelije koje se nalazi se oko 20–25 km južno od Kruševca, u dolini reke Rasine, između obronaka Jastrepca i Kopaonika. Jezero je nastalo pregrađivanjem Rasine izgradnjom brane kod sela Ćelije, po kojem je i dobilo ime. Brana je završena 1972. godine, a akumulacija je potpuno napunjena 1979.
Na putu od Naupara do Blaca
Na putu od Naupara do Blaca
O jezeru ću nešto više reći kada budem pričala o povratku, jer sam tada i napravila pauzu u njegovoj blizini. Za sada sam još par puta snimila obronke Jastrepca, pa sam došla do važne raskrsnice gde se levo ide prema Blacu, a desno prema Brusu.
Na putu od Naupara do Blaca
Na putu od Naupara do Blaca
Uskoro sam stigla u Blace i kod svoje srazmerno "nove" drugarice Tanje. Bio je to jedan srdačan susret i nas dve smo odmah počele da pričamo kao da se znamo sto godina. Bilo je to pravo uživanje.
Narednog dana su stigle Sonja i Jasna, a svakog dana je jutro započinjalo na isti način - spontano rano buđenje ujutru, a onda su nam na kafu dolazile komšinice Nada i Suza, pa bi krenulo prijatno žensko čavrljanje na božanstvenoj terasi koja je bila glavo mesto okupljanja.
Blace, detalj
Posle nekog vremena, Nada i Suza bi morale da nas napuste jer su imale svoje redovne obaveze, ali bi nam u toku dana redovno dolazili i drugi „gosti“ – Tanjine komšije, prijatelji i familija. To su sve divni ljudi i druženje sa njima je davalo posebnu draž mom boravku u Blacu. Posebno mi je bio simpatičan Đorđe, ili kako smo se šalili „Žorž“, a dodatno sam mu zahvalna i na rakiji od šljiva koju mi je na kraju poklonio.
Kad sam već kod šljiva i rakije, treba reći da je ova varošica u Topličkom okrugu najpoznatija po proizvodnji upravo šljive. Čitav ovaj kraj spada među najvažnija šljivarska područja Srbije, a veliki deo stanovništva bavi se uzgojem različitih sorti. Svake godine, krajem avgusta, održavaju se „Dani šljive“, privredno-turistička manifestacija koja okuplja proizvođače voća, rakije, meda i tradicionalnih proizvoda.
Blace
Ono po čemu je Blace još poznato, osim po divnim ljudima koji tu žive i veoma lepoj prirodi, jeste i spomenik prirode „Prebreza“, koji se nalazi u istoimenom selu, oko 10 km od Blaca. To je paleontološki lokalitet i jedan je od najznačajnijih te vrste u Srbiji.
Naime, od 1947. godine i slučajnog otkrića okamenjenih kosti od strane jednog lokalnog dečaka, ovde, u okolini jednog malog mesta, nalazi se lokalitet na kome su otkriveni fosili žirafa, antilopa i drevnih surlaša, srodnika današnjih slonova, hijena, džinovskih kornjača, i brojnih drugih vrsta ptica i sisara stari više od deset miliona godina, u periodu miocena. Tada je klima bila znatno toplija nego danas, pa je područje današnje Toplice više podsećalo na savanu nego na današnji pejzaž.
Vremenom je lokalitet Prebreza je postala poznata stručnoj javnosti, a zbog izuzetne naučne vrednosti, područje je zaštićeno kao spomenik prirode od izuzetnog značaja, dok istraživanja pokazuju da krije još mnogo neotkrivenih fosila.
Nažalost, ja nisam u povratku svratila na ovaj lokalitet. S jedne strane sam imala neke druge planove, a s druge, koliko sam čitala, lokalitet nije razvijen, tako da nisam sigurna da bi imalo svrhe da sam tu došla da tragam za nečim.
Inače, sa Tanjom sam se po potrebi, kada smo išle u nabavku, kolima spuštala od njene porodične kuće na uzvišenju do samog centra.
Blace
Blace
Jednog dana smo otišle i na pijacu, a tamo sam između ostalog bila oduševljena i cvećem koje gaji i prodaje jedan izuzetno ljubazan lokalni proizvođač. Nijedna pijaca na svetu se ne bi postidela da u svojoj ponudi ima ovakvo cveće. Naravno da sam kupila par saksija koje sam posle donela kući.
Blace, detalj
Dan nakon što su stigle Sonja i Jasna, bile smo spremne da sve četiri odemo na jedan divan izlet. Prvo smo krenule ka padinama i šumama Jastrepca, jer nam je prvo odredište bio manastir Ajdanovac u kojem je crkva posvećena svetom Đorđu. Manastir se nalazi severoistočno od Blaca i do tamo ima oko 13,5 km.
Okolina Blaca
Manastir Ajdanovac
Manastir Ajdanovac
Ušavši u dvorište manastira, mi smo se uputile ka crkvi, ali sam ja usput snimila i neke stare nadgrobne spomenike.
Manastir Ajdanovac, detalj
Zatim smo prošle stazom koja vodi ispod crkve, pa sam je prvo odatle osmotrila, ali sam zapravo nastavila dalje stazom da bih došla do izvora.
Manastir Ajdanovac, detalj
Manastir Ajdanovac, detalj
Spomen-česmu je na mestu izvora 1908. godine podigao trgovac iz Niša, Mijailo J. Živković, a sve u najboljem redu radi i danas. Čak stoji i obaveštenje da voda može da se koristi za lečenje nekih zdravstvenih problema.
Manastir Ajdanovac, detalj
Sada sam se vratila do crkve i malo je bolje zagledala.
Manastir Ajdanovac, detalj
Crkva je podignuta kao prilično skromna i jednostavna građevina, a na osnovu arhitektonskih odlika i živopisa smatra se da je podignuta krajem XV veka, najverovatnije oko 1485. godine, ubrzo nakon konačnog osmanlijskog osvajanja ovih krajeva.
U pitanju je jednobrodna građevina sa polukružnom oltarskom apsidom na istočnoj strani i dvoslivnim krovom. Građena je od lomljenog kamena i opeke, bez raskošne spoljne dekoracije karakteristične za ranije spomenike moravske škole. Ipak, u njenoj arhitekturi prepoznaju se elementi srednjovekovne srpske graditeljske tradicije, a natpis s kraja XV veka navodi da je manastir bio metoh manastira Naupare kod Kruševca, što ukazuje na njegovu povezanost sa značajnim duhovnim centrom Moravske Srbije.
Manastir Ajdanovac, detalj
Crkva je živopisana 1492. godine (uzgred, iste godine kada je Kolumbo otkrio Ameriku), a freske su sačuvane u fragmentima. Ali, unutra nije bilo dozvoljeno fotografisanje, pa onda nema ni ilustracije.
Zato sam se više bavila zagledanjem crkve spolja.
Manastir Ajdanovac, detalj
Manastir Ajdanovac je kategorizovan kao nepokretno kulturno dobro od velikog značaja, a danas u njemu živi mala muška monaška zajednica.
Dvorište se divno održava, a kako je bio jun, sve je bilo u punom cvatu, dok su pčele i bumbari u velikom broju uživali u bujnim žbunovima lavande.
Manastir Ajdanovac, detalj
Manastir Ajdanovac, detalj
U dvorištu je bio i veliki broj mačaka, a tako smo nekako, komentarišući te mačke, počele da pričamo sa par monaha. Jedan je bio posebno razgovorljiv, pa samo našli neke zajedničke teme i sve je to bilo izuzetno prijatno.
Manastir Ajdanovac, detalj
Onda je jedna od mojih prijateljica poželela da priča sa sveštenikom ili igumanom, pa je uskoro to bilo organizovano, a mi smo sve dobile i poziv na kafu.
Manastir Ajdanovac, detalj
Otac Atanasije, iguman manastira je bio izuzetno zanimljiv i, ako mogu da kažem, i zabavan sagovornik, ali sam ja posle nekog vremena osetila potrebu da ostavim svoju drugaricu da priča sa njim. Pre toga sam još slikala i trpezariju u kojoj smo popile kafu, pa sam onda otišla da posmatram one mačke.
Manastir Ajdanovac, detalj
Manastir Ajdanovac, detalj
Posle nekog vremena smo se sve četiri ponovo okupile, pa smo se pozdravile sa domaćinima, otišle do kola i onda krenule 60-ak km na jug. Sledeće odredište je bila Đavolja Varoš.