Posle posete oazi Azrak, iznajmljenim kolima sa vozačem krenula sam da se vraćam u pravcu zapada i Amana, ali je plan bio da posetimo par bitnih lokaliteta. Prvi je bio tek nekih 30 km dalje, u neposrednoj blizini puta. Radi se o najpoznatijem „pustinjskom zamku“ koji se zove Kusair Amra uz različite latinične transkripcije. Pošto je quseir deminutiv, u prevodu znači „mali zamak Amra“.
Kusair Amra
Ja sam ujutru na putu ka Azraku već svraćala ovde, ali je tada objekat bio zatvoren. Sada nije i mogla sam fino da ga posetim. Lokalitet je upisan na Uneskovu Listu svetske baštine još 1985. godine. Razlog za to jeste da je to jedino mesto na svetu gde su preživele freske iz omejadskog perioda.
Kusair Amra
Objekat je sagrađen u prvoj polovini 8. veka i služio je i kao malo utvrđenje sa garnizonom i kao rezidencija omejadskih kalifa. Najznačajniji delovi ovog „zamka“ su ulazna sala za prijem i hamam, tj., kupatilo i to je upravo ono što je najbolje uspelo da preživi od omejadskog kompleksa koji je ovde prvobitno postojao. Na osnovu iskopavanja ustanovljeno je da je čitav kompleks zauzimao površinu od 25 hektara.
Kusair Amra
Mada deluje sasvim neobično u sred pustinje (treba zanemariti na trenutak da u blizini prolazi autoput), uostalom poput ostalih „pustinjskih zamkova“, ova građevina je veoma posebna pre svega zbog fresaka kojima je njena unutrašnjost ukrašena. I ne samo da su u pitanju freske koje su dosta dobro preživele tolike vekove, već njima dominiraju figurativne predstave, što je izuzetno retko u arapskoj umetnosti. I ne samo da ima figurativnih predstava, već takođe postoji i više predstava obnaženih žena! Lepo sam ja rekla u prethodnom nastavku ovih priča: ovakva mesta su kalifima služila da bi se malo odmorili od kućnih problema kojima su bili okruženu u Damasku gde im je bio glavni grad.
Na prilazu objektu postoji jedna tabla koja upozorava da je objekat veoma mali i da posetioci treba da budu strpljivi i da sačekaju svoj red da uđu unutra. Broj posetilaca unutrašnjeg prostora je ograničen na 20 osoba. NIŠTA to ne važi u januaru! Bila sam sama.
Ali, toliko sam bila zadivljena, već od samih ulaznih vrata, da sam zaboravila da fotografišem čitav prostor i samo sam se usredsredila na fotografisanje različitih segmenata fresaka. Na svu sreću sam snimila prostor video-kamerom i evo tog snimka:
Ta ulazna sala za prijem se sastoji od tri broda, a između njih su debeli lukovi. Sve je to izuzetno lepo oslikano. Kako sam bila sama i imala vremena, ja sam bukvalno svaku fresko-kompoziciju fotografisala, prateći tačno opis i redosled koji sam imala u svom vodiču (da bi mi bilo jasnije šta je šta). Naravno, ja neću sve to ovde objavljivati, zato što to nije toliko ni bitno za moj putopis, ali ipak nisam odolela i evo mog „najužeg“ izbora:
Obnažena igračica koja pozdravlja posetioce
Još jedna obnažena žena na luku između središnjeg (levo) i istočnog broda (desno)
Lautista (gore) i obnažena flautistkinja (dole), na luku između zapadnog (levo) i središnjeg broda
Kompozicija na južnoj strani zapadnog broda prikazuje kalifa Al-Valida II kako se odmara na divanu ispod baldahina. Na podu sede jedna žena i jedan muškarac kao da čekaju naredbu vladara, a sa leve strane ga jedan sluga hladi lepezom od paunovog perja. Desno na fresci stoji muškarac koji nešto zapisuje – verovatno ono što mu vladar diktira. Iznad kompozicije se vide paunovi, a kod desnog se vidi natpis na grčkom „NIKH“, što znači pobeda. Međutim, ovim se takođe jasno pokazuje vizantijski uticaj na ranu islamsku umetnost.
Kusair Amra, detalj
Odmah pored ove kompozicije, na zapadnom zidu, vidi se poznata freska „Šest kraljeva“. Njih šestorica stoje u dva reda po trojica. Na osnovu grčkih i arapskih natpisa iznad četvorice ustanovljen je njihov identitet. Freska je dosta oštećena, najviše zbog pokušaja prvog Zapadnjaka koji je ovde došao 1898. godine i koji je pokušao da fresku skine sa zida i odnese VAN zemlje kojoj ona pripada (u to doba Otomansko carstvo). Neki odlomci su završili u Muzeju islamske umetnosti u Berlinu.
Kusair Amra, freska „Šest kraljeva“
Sledeća kompozicija na zapadnom zidu prikazuje obnaženu kupačicu koja uopšte ne haje što je gomila ljudi (levo na slici) gleda. Ona se kupa.
Kusair Amra, detalj
Kada se pogleda čitav zapadni zid, vide se ove dve kompozicije o kojima sam pisala, kao i scena sa mladim gimnastičarima (u nastavku). Iznad njih se vidi slika na kojoj se divlji magarci sa načuljenim ušima sateruju u mreže.
Kusair Amra, zapadni zid zapadnog broda
U dnu središnjeg broda, nalazi se Apsida sa tronom. Njeni bočni zidovi su sa obe strane ukrašeni prikazima leoparda, voćaka i različitih ljudskih figura, a na južnom zid, pravo od ulaza, vidi se vladar na tronu koga sa obe strane sluge hlade lepezama (ili teraju muve) dok se oko scene vidi friz od jarebica.
Kusair Amra, Apsida sa tronom, detalj
Kusair Amra, Apsida sa tronom, detalj
Sa obe strane Apside sa tronom nalaze se prostorije u koje vode otvorena vrata, ali je tu prolaz bio onemogućen zbog ograde. Takođe u tim prostorijama ne postoji dovoljno osvetljenje, tako da sam se sva iskrivila u pokušaju da nešto uslikam. Bitan je mozaik na podu, kao i prikazi voća na zidovima.
Kusair Amra, detalj prostorije pored Apside sa tronom
Kusair Amra, detalj prostorije pored Apside sa tronom
Istočni brod je više posvećen prikazu lova. Na severnom zidu se vidi ponovo kako se divlji magarci sateravaju u mreže, ali je takođe na dnu freske prikazano i tranžiranje.
Kusair Amra, lov na divlje magarce
Na istočnom zidu se vide prikazi persijskog hrta, poznatog i pod imenom saluki, koji se intenzivno koristio u lovu.
Kusair Amra, persijski hrtovi u lovu (dole levo)
Na južnom zidu istočnog broda vidi se još jedna scena lova, ali mada vodič i dalje pominje samo divlje magarce, sudeći po rogovima koji se jasno vide kod ulovljenih životinja, pre bih rekla da su u pitanju arabijski oriksi.
Kusair Amra, tranžiranje arabijskih oriksa
Uzgred da pomenem da je arabijski oriks 1972. godine i zvanično istrebljen u divljini i uzgajao se samo po zoološkim vrtovima u to vreme, ali je već od 1980. godine krenulo njegovo postepeno vraćanje u divljinu.
Iznad ove scene sa arabijskim oriksom, na obe strane prozora koji tu postoji, vide se prikazi muza istorije i filosofije, kao i muze poezije.
Kusair Amra, muze filosofije i istorije
Kusair Amra, muze poezije
Ali i freske na bačvastom svodu istočnog broda su veoma zanimljive jer prikazuju zanatlije i kamile.
Kusair Amra, freske na plafonu istočnog broda
Iz istočnog broda se ulazi u deo koji je služio kao terme i to prvo u prostoriju za koju se smatra da je bila svlačionica ili apoditerijum. I ovde postoje zanimljive freske. Odmah iznad ulaza je kompozicija koja prikazuje ženu koja leži, dok je posmatra neki obožavalac, a tu je i Kupidon koji se upravo sprema da unese neophodnu dinamiku.
Kusair Amra, freske u svlačionici
Uzdužni zidovi bačvastog svoda su podeljeni u rombove i u svakom polju je nešto, uglavnom životinje, ali su neke od njih i u neočekivanim ulogama. Tako je tu, na primer, medved koji svira lautu, dok mu iz susednog polja aplaudira majmun.
Kusair Amra, freske u svlačionici
Posebno je zanimljiv vrh bačvastog svoda u kojem se vide tri muška portreta koji prikazuju tri životna doba. Meni se posebno dopao portret starog čoveka zbog izuzetno izražajnih očiju.
Kusair Amra, freske u svlačionici
Sledeća prostorija je toplo kupatilo ili tepidarijum. Za početak se vide ostaci hipokausta. U pitanju je sistem podnog grejanja. U ognjištu se loži vatra, a topao vazduh ide između stubića od opeke preko kojih je postavljen pod prostorije koja se zagreva. Topao vazduh često ide i kroz vertikalne kanale koji postoje u zidovima.
Kusair Amra, ostaci hipokausta u tepidarijumu
I ovde su freske zanimljive, mada je sasvim jasno da ih je radio drugi umetnik u odnosu na one iz glavne sale.
Kusair Amra, freska u tepidarijumu: vidi se žena koja u naručju drži bebu
Kusair Amra, freska u tepidarijumu: žena koja se sprema da kupa bebu
Sledeća i poslednja prostorija u nizu je vrelo kupatilo ili kaldarijum. I ovde se vide ostaci hipokausta, ali je najznačajniji element u prostoriji kupola koja se uzdiže nad njom. U njoj je naslikano noćno nebo sa predstavom Zodijaka. Ovo je ujedno i najstariji prikaz Zodijaka na sferičnoj površini.
Kusair Amra, kupola u kaldarijumu: noćno nebo
Kusair Amra, ovde se jasno vidi Strelac
Ovim sam završila posetu Kusair Amri, pa sam se samo okrenula i vratila putem kojim sam i došla. Uskoro sam izašla, a napolju, tačno prekoputa ulaza vidi se objekat koji je u stvari i omogućavao da se u sred pustinje podigne „spa-centar“ – bunar dubok oko 40 metara, sistem za ispumpavanje vode na životinjski pogon i cisterna.
Kusair Amra, sistem za vodosnabdevanje
Kusair Amra, sistem za vodosnabdevanje
Zatim sam prošetala oko glavnog objekta i zagledala ga i spolja.
Kusair Amra
Kusair Amra
Posle ovoga sam se stazom za posetioce koja ide malo okolo-naokolo popela na blago uzvišenje odakle sam imala odličan pogled na sve strane. Potpuno neverovatno izgleda kako je ovakvo čudesno mesto smešteno u sred pustinje, bez obzira na to što se tu i tamo vidi poneki detalj savremenog sveta.
Kusair Amra
Kusair Amra
Kusair Amra
Nakon posete Kusair Amri, nastavila sam dalje sa izletom ovog dana. Ponovo sam prošla autoputem pored „pustinjskog zamka“ Kasr Karana, ali nisam želela da svraćam. Smatrala sam da sam videla sve što me je zanimalo. Umesto toga sam se uputila u pravcu jednog drugog „pustinjskog zamka“ – Kasr Al-Mušata.
Ovaj zamak se nalazi u nekakvoj skoro industrijskoj zoni, u neposrednoj blizini međunarodnog aerodroma u Amanu, tj, oko 30 km južno od centra glavnog grada. Vozač s kojim sam išla izabrao je da ide nekim prečicama, što je u stvari i bilo veoma zanimljivo; mnogo više nego da smo išli glavnim putevima. Prolazili smo i pored poljoprivrednih polja koja su se spremala za setvu. Pitala sam vozača šta se tu gaji, a on mi je rekao – ječam.
Polja i pogoni u blizini Amana
Moram da priznam da sam bila iznenađenja, kako mi se činilo, velikim površinama poljoprivrednog zemljišta, ali pustinja ovde nikada nije previše daleko.
Malo zemljišta za obradu, malo pustinje
A onda smo stigli i do lokaliteta Kasr Al-Mušata. Ovde se uopšte ne prodaju ulaznice, jer izgleda da lokalitet još nije u potpunosti pripremljen za posetioce. Osim toga, vozač mi je rekao da nikada nikoga tu nije dovezao i da nije ni znao za ovaj lokalitet, ali je koristio navigaciju za kola.
Kasr Al-Mušata
Ovo su ostaci najveće i najambicioznije palate koju su omejadski kalifi podigli na teritoriji današnjeg Jordana. Pretpostavlja se da je ovaj „pustinjski zamak“ podignut oko 740. godine, ali nije nikada završen, jer je omejadska dinastija zbačena sa trona već 750. godine. Palata je okružena obziđem u obliku kvadrata i svaka stranica je dugačka 144 m, a postoje i 25 polukružnih tornjeva. Palata je posebno zanimljiva zbog korišćenja crvenkaste pečene gline u njenoj izgradnji.
Kasr Al-Mušata
Mada istraživači pominju ulaznu kapiju koja bi svakako predstavljala impresivan elemenat, danas od toga nema ništa osim kamenja koje se na gornjoj slici vidi levo i desno od mesta gde se popločana staza završava. Zapravo, tu i danas postoje skromni ostaci ukrasnog kamena i gipsa, ali najveći deo je početkom 20. veka tadašnji otomanski sultan poklonio nemačkom kajzeru i oni se danas mogu videti u nekom berlinskom muzeju.
Ali, zato je tu palata i njeno pročelje koji su se videli nešto dalje. Mada već na početku postoje niski ostaci zidova prostorija koje su se nalazile oko ulazne kapije, njihovo razgledanje sam ostavila za kasnije jer sam bila kao magnetom privučena prema fasadi palate.
Kasr Al-Mušata
Kako su se smenjivali oblaci i sunce, tako se smenjivala i boja pročelja palate, što će se posebno videti na nekim slikama koje sam snimila kasnije, pre napuštanja ovog lokaliteta. Za sada sam lagano išla u pravcu palate, a u dvorištu može da se vidi bazen za vodu.
Kasr Al-Mušata
Pročelje palate ukrašava trostruki luk sa veoma lepim elementima.
Kasr Al-Mušata, trostruki luk na pročelju palate
Kasr Al-Mušata
Kada se prođe kroz ovaj trostruki luk, ulazi se u Salu sa stubovima koja je tim stubovima podeljena u tri broda. Iza ove sale, kroz središnji luk prelazi se direktno u Salu za audijencije sa polukružnim zaleđem. Ta sala ima trolistu osnovu.
Kasr Al-Mušata, Sala sa stubovima
Kasr Al-Mušata, detalji središnjeg luka
Kasr Al-Mušata, detalji središnjeg luka
Oko Sale za audijencije postoje simetrično raspoređene prostorije za boravak kalifa i njegove pratnje. Inače, ovaj „pustinjski zamak“ ne samo da nije bio završen, već je bio i razrušen u zemljotresu, pa je sve popadalo i tako stajalo do početka 20. veka. Tek je u periodu od 2009-2013. godine počela da se radi restauracija i rekonstrukcija. Originalni delovi su ponovo složeni, a dodati su i novi rađeni od istog materijala i koristeći istu tehniku, jedino su alatke bile savremene.
Kasr Al-Mušata, stambeni deo
Kasr Al-Mušata, stambeni deo, detalj – rupa u zidu je obezbeđivala priliv svežeg vazduha
Još malo sam šetala po ostacima palate u okviru zamka Kasr Al-Mušata i tako sam posmatrala njene delove iz različitih uglova.
Kasr Al-Mušata
A onda sam izašla iz palate i obilazila ostatke zidova prostorija koje su ovde nekada postojale ili čija se izgradnja planirala, kao i ostatke obziđa.
Kasr Al-Mušata, ostaci starih zidova
Kao što se vidi na gornjoj slici, u ovo vreme su se oblaci dovoljno razišli da je divna svetlost padala na fasadu palate i to je bila istinski divna slika. Napravila sam par fotografija, a onda sam krenula dalje.
Kasr Al-Mušata, arheološki lokalitet
Kasr Al-Mušata, trostruki luk na pročelju palate