Krica je izuzetno ljupko i slikovito selo na padinama brda koja se nalazi zapadno od zaliva Mirambelo i gradića Agijos Nikolaos. Ono je danas poznato kao odredište za turiste, ne samo kao mesto gde se može šetati i uživati po slikovitim uličicama, posetiti brojne crkve, već i kupovati dela narodne radinosti. Ovaj poslednji aspekat je ovekovečen i u jednoj skulpturi koja se može videti.
Krica, detalj
Meni je šetnja po selu ipak bila najlepša, pa sam se uputila ka jednoj od većih i relativno udaljenijih crkava. To mi je omogućilo duže uživanje u slikovitim uličicama i detaljima.
Krica, detalj
Krica, detalj
Krica, detalj
Krica, detalj
I tako sam došla do crkve Sv. Đorđa, ali je ona bila zatvorena. To mi ipak nije smetalo da uživam u divnom pogledu koji se pruža sa terase oko crkve.
Krica, crkva Sv. Đorđa
Krica, pogled sa platoa kod crkve Sv. Đorđa
Sa platoa se lepo može videti i sama Krica, tačnije njen centralni deo.
Krica
Povratak ka centru Krice je išao drugim, ali ništa manje slikovitim putem.
Krica, detalj
Krica, detalj
Uskoro sam mogla da sednem u duboku hladovinu gde sam se malo osvežila jer je bilo prilično vruće. Već je bio kraj maja, tako da je temperatura postepeno rasla iz dana u dan.
Krica, detalj
Posle veoma finog opuštanja u Krici, sela sam u kola i krenula prema svom konačnom odredištu za ovaj dan, a to je gradić Malija na severnoj obali Krita, udaljen od Krice oko 40 km.
Evo ponovo mape koja prikazuje mesta koja sam obišla na ovom svom putovanju:
Pre nego što sam mogla da ugledam more, na jednom mestu u kanjonu Selinari kroz koji prolazi glavni put primetila sam manastir na levoj strani, a na svu sreću na putu nije bila gužva i imala sam dovoljno vremena da bezbedno usporim i parkiram se sa strane. Ne znajući ništa o ovom mestu, poželela sam da ga posetim. Uostalom, bio mi je uz put. Kasnije sam saznala da Krićani smatraju velikom nesrećom ako putnik prođe kroz kanjon, a ne svrati u manastir. Uf, dobro sam prošla!
Manastir pored puta
U pitanju je manastir Selinari ili tačnije manastir Sv. Đorđa u Selinariju.
Manastir Sv. Đorđa u Selinariju
Mada se u manastiru danas mogu videti srazmerno savremene građevine, podignute u XX veku, on ima veoma dugu tradiciju.
Osnovan je u periodu od 961. do 1204. godine nove ere, ali su ga pirati spalili 1538. godine. Po predanju, kasnije je neki monah sa Rodosa, po imenu Nikolaos, vođen Proviđenjem ovde pronašao ikonu Sv. Đorđa, pa je na tom mestu podigao crkvu.
Manastir Sv. Đorđa u Selinariju
Manastir Sv. Đorđa u Selinariju
U okviru manastira se nalazi i kapela Sv. Đorđa koju je podigao monah Nikolaos, ali se u njoj danas vide savremene freske.
Manastir Sv. Đorđa u Selinariju, kapela Sv. Đorđa
Nakon što sam malo prošetala po manastirskoj porti, ponovo sam sela u kola i nastavila dalje ka Maliji. Tamo sam već rezervisala sobu u hotelu, ali sam ipak prvo otišla do jednog mesta koje je bio glavni razlog zašto sam ovde uopšte i želela da dođem. Radi se o jednom od pet velikih palacijalnih minojskih centara, tj., kompleksa koji su obuhvatali veliku palatu, prateće objekte i naselje. Ostala četiri su palate u Knososu, Kidoniji, Festosu i Zakrosu koje sam već posetila.
Kada se govori o ovim palatama, bitno je da se shvati da su to bili upravo palacijalni centri, tj., kompleksi građevina oko palate ili drugim rečima – pravi gradovi. Na osnovu nalaza, ustanovljeno je da su tu postojale ne samo prostorije koje su koristili vladari ili sveštenici, već je tu bio dom i mnoštva drugih ljudi – zanatlija, trgovaca, itd. Osim toga, ti gradovi su bili i upravni, privredni i religiozni centri područja u kojem su podizani.
Palata u Maliji je treća minojska palata po veličini i u njoj je bilo sedište Sarpedona, najmlađeg brata kralja Minosa, koji je takođe bio sin boga Zevsa i feničanske princeze Evrope.
Nalazište je otkriveno 1915. godine, a kasnije su usledila sistematska iskopavanja. Vremenske odrednice Malije praktično prate isti obrazac koji se pojavljuje i u ostalim minojskim palatama. Ustanovljeno je da je prva palata podignuta oko 1900. godine p.n.e., ona je uništena 1700. g. p.n.e., a nova je podignuta oko 1650. g. p.n.e. na istom mestu. Ta druga palata je definitivno uništena oko 1450. g. p.n.e., ali ovde kasnije nije bilo intenzivnog naseljavanja i to je ono što je arheolozima u velikoj meri bilo od pomoći.
Malija se nalazi na ravnom priobalnom terenu i to u neku ruku otežava sagledavanje nalazišta, jer se sve gleda sa istog nivoa. S druge strane, Malija je u graditeljskom smislu pratila sličan raspored kao i ostale palate – u središtu se nalazilo veliko, pravougaono dvorište, a oko njega su bila raspoređene građevine od po nekoliko spratova (ponekad čak do četiri). Ti objekti su služili za stanovanje i prijeme, ali i kao riznice, hramovi, radionice, kuhinje, magacini i sl.
Ja sam ostacima Malije prišla sa jugozapadne strane i tu se prvo naleti na osam silosa za žito zbog kojih se Malija čak i razlikuje od ostalih palata.
Malija: silosi za žito
Zatim sam produžila par desetina metara dalje i tako došla do Južnog ulaza u palatu.
Malija: Južni ulaz
Kako se nastavi popločanim prilazom Centralnom dvorištu sa južne strane, nailazi se na objekat kojem se pristupa preko četiri široka stepenika, a bočno od stepeništa je maleni plato od kamenih ploča sa okruglim kamenim stolom. Smatra se da se ovaj sto koristio za ostavljanje ponuda koje su donosili vernici.
Malija: mali kameni plato i monumentalno stepenište blizu Južnog ulaza
Malija: Sto za ponude
Ovde sam već ušla u prostor Centralnog dvorišta, a u nastavku objekta sa kamenim stolom za ponude prostiru se ostaci Zapadnog krila koje je predstavljalo najveći i najvažniji deo palate. Tu su bile prostorije koje su se koristile u religiozne svrhe, kao i magacini, ali i stambene prostorije. Prvo sam došla do Kripte sa stubovima, a zatim i stepenica koje su vodile na sprat.
Malija: Kripta sa stubovima
Malija: stepenište koje je vodilo na sprat
Sledeći objekat u okviru Zapadnog krila je takozvana Lođa, koja je služila kao kraljevska lođa ili sala sa tronom.
Malija: Lođa
Iza ovih delova u koje se ulazilo direktno iz Centralnog dvorišta, u zadnjem delu Zapadnog krila su se nalazila skladišta, a to je danas naglašeno jednim impresivnim pitosom koji se vidi u tom delu palate.
Malija, detalj
U Centralnom dvorištu, blizu Zapadnog krila nalazi se i veoma zanimljiv i neočekivan objekat – u pitanju je vizantijsko kameno đule.
Malija: kameno đule u dvorištu ispred Lođe
Na istočnoj strani Centralnog dvorišta su se nalazili magacini za tečnost, kuhinja, ali i istočni ulaz u kompleks. Danas su njihovi ostaci natkriveni.
Malija: deo istočno od Centralnog dvorišta
Ovde mi je jako prijalo da na kratko uđem u hladovinu, jer je bilo dosta vruće, a sunce je prilično pržilo. Iz te prijatne hladovine sam mogla da slikam i Centralno dvorište.
Malija: Centralno dvorište
Severno od Centralnog dvorišta nalaze se ostaci Hipostilne sale i smatra se da se tu nalazila i sala za bankete ili formalna trpezarija.
Malija: Hipostilna sala
Sada sam već ulazila u severni deo kompleksa i tu se nalazi još jedan zanimljiv objekat – Ukošena zgrada. Na sledećoj slici koja prikazuje ostatke te zgrade ne može da se primeti ništa neobično, ali kada se gleda plan lokaliteta može da se primeti da su svi objekti pravljeni tako da im se linije zidova seku pod pravim uglom. Svi, osim ovog; ovo je jedini objekat čiji zidovi odstupaju od ovog plana.
Malija: Ukošena zgrada
Tu se nalazi i Severno dvorište, a polako sam došla i do Severnog ulaza. Danas su tu uglavnom amorfni ostaci zidova različitih objekata, ali postoje i neki detalji koji malo odskaču poput ogromnih pitosa, ostataka sistema za odvođenje vode, minojskog popločanog puta, itd.
Malija, detalj
Malija, detalj
Malija, detalj
Ovim minojskim popločanim putem sam se sada prebacila do natkrivenog dela koji se naziva „Agora“, što je greška ranih istraživača, ali je naziv ostao. Prateći stazu, obišla sam i ovaj deo.
Malija: „Agora“
Malija: „Agora“
A zatim sam prešla i do drugog natkrivenog dela koji se nalazi severozapadno od palate. Taj deo se naziva Kvart ili Oblast Mu i on pripada Periodu stare palate (1800-1700. g. p.n.e.). To je ujedno i najbolje očuvani kompleks iz ovog perioda na čitavom Kritu. On obuhvata dva veća objekta i sedam manjih, a svaki od njih ima mnoštvo prostorija, pogotovo objekat A koji pokriva površinu od 840 kv. m.
Ja sam ovom delu prišla sa istočne strane, a tu se prvo nailazi na objekte koji su služili kao radionice za pravljenje predmeta od keramike i metala, kao i za proizvodnju kamenih pečata, a kasnije staza za obilazak vodi i do drugih objekata.
Malija: Kvart Mu
Malija: Kvart Mu
Malija: Kvart Mu
Malija: Kvart Mu
Zbog veličine objekata i ustanovljenih funkcija nekih prostorija, poput soba za stanovanje, prostorija za obavljanje religioznih aktivnosti, skladištenih prostora, itd., ovi objekti mogu da se porede i sa samom palatom. Arheološki nalazi ukazuju na to da ovo nije bio tek puki stambeni kompleks, već se ovde nalazio administrativni centar koji je funkcionisao paralelno sa palatom i imao svoju bitnu društvenu i političku ulogu.
Malija: Kvart Mu
Malija: Kvart Mu
Ovde sam praktično završila sa obilaskom arheološkog nalazišta Malija. Idući prema izlazu, naišla sam na jedno maleno uzvišenje, ako tako uopšte i može da se zove, ali bilo je ipak dovoljno da mi omogući da napravim jednu bolju fotografiju lokaliteta sa pogledom prema Palati sa zapadne strane.
Malija: Pogled na Palatu sa zapada
Inače, oko 600 m severno od arheološkog nalazišta Malija sa minojskom palatom, nadomak same obale, nalaze se i ostaci groblja iz minojskog perioda. Upravo je tu pronađen čuveni zlatni „Privezak pčela“ koji je napravljen u periodu 1800-1700. g. p.n.e. Privezak se može videti u Arheološkom muzeju u Iraklionu, a njegova fotografija i u 5. nastavku mojih priča sa putovanja po Kritu (https://www.svudapodji.com/krit-5/).
Pogled na gradić Malija