Istočno od Centralnog dvorišta Palate u Knososu nalazi se, sasvim logično, Istočno krilo i ono se sastoji od nekoliko delova. Nešto je vremenom rekonstruisano, a mnogo više je u vidu ruševina. Usput da kažem da je delimičan problem da table sa informacijama koje su postavljene manje-više po čitavom lokalitetu i koje prikazuju i iscrtane konture različitih objekata i njihov raspored deluju suviše konfuzno i uopšte nisu primerene za nestručne posetioce. Stručnim posetiocima te mape verovatno nisu ni potrebne, ali ih oni prave i, kao što je često slučaj, stručnjaci ne umeju da svoje stručno znanje prilagode amaterima. Mislim da je to šteta, jer kako amateri mogu nešto novo da nauče.
Bilo kako bilo, ja sam u svoje obilaženje Istočnog krila krenula upravo sa Centralnog dvorišta jer tu se nalazi natkriveno Veliko stepenište.
Veliko stepenište
Ovo je jedan od najzanimljivijih objekata na lokalitetu, pre svega jer je očuvano dva sprata ispod nivoa Centralnog dvorišta. Tu nije dozvoljeno da se spušta, ali se sasvim fino može razgledati sa vrha, kao što se i vidi na prethodnoj slici.
Stepenište je pronađeno baš na svom prvobitnom mestu i kada se posetilac nagne može da se vidi da se najniži sprat restaurira, dok je prvi sprat ispod nivoa Centralnog dvorišta već sasvim fino sređen.
Veliko stepenište, detalj
Tako mogu da se vide lepi stubovi, kao i freske na zidovima koje prikazuju Štitove u vidu osmice.
Veliko stepenište, detalj
Ovaj motiv koji se vidi na zidu hodnika koji ide oko Velikog stepeništa je tipičan za Mikenu i to upravo i pokazuje da su Mikena i Mikenska kultura imali značajan uticaj na Krit i Minojsku kulturu. Štaviše, stanovnici Krita su uvek imali kontakte i razmene i sa kontinentalnom Grčkom i sa Egiptom, ali su Mikenjani zauzeli palate Minojaca oko 1420-1375. g. p.n.e. To se poklapa sa završnom fazom Minojske civilizacije i tada je Knosos imao više administrativnu ulogu. Takođe se u tom periodu pojavljuju i natpisi pisani Linearnim pismom B koji su koristili Mikenjani. Drugim rečima, direktni „naslednici“ minojske kulture su bili osvajači iz Mikene.
Ja sam sada samo lagano šetala oko središnjeg svetlarnika, zagledajući detalje koliko je moglo da se vidi sa vrha. Artur Evans je verovao da je Palata bila sedište kraljeva Knososa, a to je proširio i na stav da su ovde, u Istočnom krilu, bili rezidencijalni delovi namenjeni za kraljevsku porodicu.
Veliko stepenište, detalj
Veliko stepenište, detalj
Veliko stepenište, detalj
Već sam rekla da Istočno krilo obuhvata veći broj objekata, a neki od njih su i dosta važni i meni bi bili zanimljivi da sam ih videla, poput Hola dvostrukih sekira. Tu su, kako sam čitala, na zidovima pronađeni izgravirani znaci u vidu dvostruke sekire. Ranije sam pomenula da upravo ovaj simbol i njegov arhaičan naziv labrys predstavljaju osnovu za teoriju da je naziv „lavirint“ koji potiče baš sa ovog mesta zapravo označavao „(palatu) dvostruke sekire“, a ne zamršene hodnike i prostorije iz kojih se čovek ne može izvući. Mada, takvog zamršenog rasporeda prostorija svakako ne manjka u okviru Palate u Knososu.
Iz meni nejasnog razloga, na više mesta je konopcima bilo sprečeno da posetioci obilaze širi prostor lokaliteta. Zato sam sa platforme koja praktično postoji iznad hodnika koji okružuje Veliko stepenište mogla samo da snimim neke delove lokaliteta koje nisam mogla da posetim.
Palata u Knososu, jugozapadno od Velikog stepeništa
Palata u Knososu, jugoistočno od Velikog stepeništa
Osim toga, veliki deo Istočnog krila ne može da se vidi sa nivoa Centralnog dvorišta i zato što je taj deo palate praktično raspoređen po padini. Uzgred, „krov“ Hola dvostrukih sekira se na sledećoj slici vidi dole i u sredini/desno.
Palata u Knososu, pogled istočno od Velikog stepeništa
Zato sam obilazila ono što je moglo, poput Magacina sa pitosima sa medaljonima. Ovaj prostor za skladištenje je dobio svoj naziv po velikim posudama za čuvanje hrane koje su ukrašene reljefnim medaljonima i stilizovanim konopcima, a koje potiču iz Perioda nove palate (1700-1450. g. p.n.e.).
Pitosi sa medaljonima
Šetala sam još malo po Istočnom krilu, tj., njegovim ostacima, a onda sam se više usredsredila na slikoviti Zapadni bastion.
Zapadni bastion
Zapadni bastion
Ovaj objekat je delimično rekonstruisan i uzdignut iznad okolnih jer se smatra da je ispod njega prolazio uzan hodnik koji je od Severnog ulaza u Palatu u Knososu vodio ka Centralnom dvorištu.
Ne samo da se tu vide lepi i slikoviti stubovi i arhitrav, već je još zanimljivija reljefna freska „Bik koji napada“ iz oko 1500. g. p.n.e. koja ukrašava zid iza kolonade. Kopija scene rekonstruisane na osnovu kombinacije male količine fragmenata i puno mašte postavljena je ovde još u doba Evansa kada je i Zapadni bastion rekonstruisan.
Zapadni bastion, detalj
Severno od tog uskog prolaza pored kojeg se nalazi Zapadni bastion mogu se videti ostaci Severnog hola sa stubovima.
Severni hol sa stubovima
Bila je to velika pravougaona prostorija (oko 10 x 22 m) čiji su krov nosila dva reda stubova. Postoji više teorija o tome za šta je ovaj prostor mogao da se koristi, a jednu od njih je osmislio i sam Evans. Naime, ovaj prostor se nalazi na severnoj strani Palate, što znači da je okrenut moru, tako da bi proizvodi koji su dovezeni morem prvo došli do ovde gde bi se zatim pregledali, pa da se za ovaj prostor može naći i naziv „Carinarnica“.
Ono što sam takođe uočila u ovom delu Palate su kanali u podu. Sasvim je jasno da su ti kanali bili deo složenog sistema za upravljanje vodama koji je postojao u okviru palate.
Deo sistema za upravljanje vodama u Palati u Knososu
Još malo sam obilazila okolinu Zapadnog bastiona penjući se oko ruševina tu i tamo, gde je bilo dozvoljeno, a onda sam otišla do još jednog zanimljivog mesta.
Palata u Knososu, detalj
Taj deo je Evans nazvao „Pozorište“. Razlog za to su specifično, pod uglom, postavljene široke stepenice koje deluju kao da su namenjene za gledaoce koji odatle mogu da posmatraju popločani plato. Ipak, u minojsko doba je još uvek bilo rano za pozorište, pa je Evans, bez obzira na naziv, smatrao da su se ovde obavljale razne ceremonije.
„Pozorište“
U nastavku popločanog platoa pruža se put koji je Evans nazvao „Kraljevski put“. Njime se može proći ispod savremenog puta koji dolazi iz Irakliona i obići još jedan segment lokaliteta. Moram da priznam da više nisam bila zainteresovana da gledam ruševine. Malo sam se bavila slikanjem jednog pauna koji je šetao po ovom delu lokaliteta i tu sam završila sa obilaskom Palate u Knososu.
Palata u Knososu, detalj
Pre nego što svojom pričom definitivno napustim Palatu u Knososu, da podsetim da se na osnovu iskopavanja i istraživanja može zaključiti da je palata svojevremeno predstavljala središte političke, ekonomske i religiozne vlasti. Mnogi od naziva različitih delova palate su ostali još od Artura Evansa, glavnog istraživača Knososa, koji je te nazive davao na osnovu svog ličnog tumačenja mogućih funkcija tih delova palate. S druge strane, savremenija istraživanja sugerišu neke druge funkcije, ali su nazivi uglavnom zadržani.
Palata u Knososu se koristila i posle 1450. godine p.n.e., kada su preostale palate na Kritu već bile uništene, a zbog pronalaska nekih dokumenata pisanih pismom koje je bilo u upotrebi u Mikeni smatra se, kao što sam već pomenula, da su Palatu naselili došljaci sa grčkog kopna koji su ujedno doveli i do kraja Minojske civilizacije.
A što se tiče mene i moje posete u maju 2022. godine, još dok sam se gradskim autobusom dovezla do Knososa i palate u njemu, shvatila sam da 5 km, koliko je arheološki lokalitet udaljen od centra Irakliona, uopšte nije puno i da ja to vrlo lako mogu da prođem peške.
I zato, kada sam završila sa obilaskom lokaliteta, jednostavno sam krenula da se vraćam peške. Znala sam da to neće biti neka posebno zanimljiva šetnja, ali ja volim da hodam i ovde put uglavnom vodi blago se spuštajući u pravcu severne obale Krita, tako da je to bila veoma laka šetnja.
Ipak, pre nego što sam krenula, morala sam da snimim znak sa nazivom mesta. Ovde table vrlo ljubazno imaju i latinicom ispisane nazive, ali nije loše da posetilac savlada i osnove grčkog pisma. Mada se u engleskom za naš izraz „to su za mene španska sela“ koristi izraz koji u bukvalnom smislu znači „to je sve za mene grčki“, istinski to nije toliko teško.
Knosos
Kao što sam i pretpostavila šetnja je bila dosadna, ali sam u jednom trenutku došla do jedne ribarnice koja takođe ima i restoranski deo. Nisam osećala glad, ali sam pomislila kako ne bi bilo loše da ipak ručam, da mi se ne bi desilo da „zakasnim“ na ručak. Postoje delovi Evrope u kojima su restorani otvoreni za ručak samo u fiksnom periodu i ako čovek ne sedne da ruča tada, jednostavno nema gde da jede (osim neku brzu hranu ili hranu iz posluge). Uzgred, koliko sam shvatila kada sam se kasnije vratila do Irakliona, to ne važi za Grčku. Možda turist-biro ne radi vikendom, a gradski saobraćaj ne radi nedeljom, ali restorani i kafei rade stalno. Ili makar skoro stalno.
Elem, u ovom ribljem „restoranu“ koji pominjem, a koji više liči na vrhunsku ribarnicu, uđete unutra, pokažete zaposlenom šta hoćete da jedete, a onda sednete za sto. Oni to što ste pokazali, ribu, lignje, rakove, dakle – morske plodove – onda pripreme (jednostavno – grilovanje/pečenje ili prženje) i donesu vam. Dok sam sedela i čekala svoj ručak, videla sam da puno ljudi dolazi, naručuje hranu, a onda napuštaju restoran sa velikim kesama u kojima se vide kutije u koje je spakovan ručak koji oni očigledno nose kući. Izbor je bio fantastičan, mada mislim da ja lično nisam najbolje izabrala. Nešto mi ovo sa hranom nije baš išlo od ruke ovog dana. Izbori su mi se činili pogrešnim. Sve je bilo jestivo i svakako ne loše, ali – ne dovoljno inspirativno. Računala sam da će mi biti potrebno da se malo Krit i ja naviknemo jedno na drugo.
Deo ponude u ribarnici-restoranu
Posle izvesnog vremena sam došla nadomak starog grada u Iraklionu. To se jasno može prepoznati jer je središte Irakliona opasano 5 km dugim Venecijanskim zidinama koje su podignute u XVI i XVII veku.
Venecijanske zidine koje okružuju središnji deo Irakliona
Venecijanske zidine, detalj
Venecijanske zidine: desno je Nova kapija (Kenourgia Porta) iz 1587. god.
Mlečani su Krit preuzeli posle Vizantinaca i Arapa u XIII veku, ali su oni bili izuzetno nepopularni (blago rečeno) među lokalnim stanovništvom zbog veoma visokih poreza. Ipak, to uopšte nije doticalo Mlečane koji su Iraklion (tada pod imenom Kandija) pretvorili u svoj važan komercijalni i vojni centar u istočnom delu Sredozemlja. U skladu sa tim su oni utvrđivali grad, ali i podizali brojne crkve, privatne i javne zgrade od kojih su neke preživele do današnjih dana.
Međutim, 1648. godine su se Turci iskrcali na Krit i krenula je Velika opsada Kandije koja je trajala čak do 1669. godine kada su se posle velikog broja žrtava na obe strane Mlečani konačno povukli, a Krit je pao po osmanlijsku vlast. Kandija je vremenom izgubila svoj primat i glavni grad ostrva je postao Hanja, da bi se tek 1971. godine glavni grad vratio u Iraklion.
Uzgred, Iraklion ili Heraklion, po legendi, duguje svoje ime Herakleu, starogrčkom junaku, koji je svojevremeno došao na Krit da bi izveo jedan od svojih Dvanaest zadataka, a to je bio da savlada Kritskog bika. To je onaj bik koji je u svojstvu oca začeo Minotaura, o čemu sam već ranije pisala. Bilo kako bilo, Herakle je uspešno goloruk ispunio svoj zadatak mada je bik čak bljuvao vatru, a i borba je potrajala, da bi na kraju na svojim leđima preneo Kritskog bika u područje blizu Mikene na Peloponezu.
U periodu između minojske i mikenske vladavine Kritom i između perioda kada su ovde bili Mlečani i Osmanlije, Kritom su vladali i Grci sa kopna, kao i stari Rimljani, Vizantinci i Arapi. Svi su oni ostavili svoj trag na ostrvu u jednom ili drugom obliku. Tako, kada se dođe do malenog trga koji je na južnom kraju poznate ulice 1866 može da se vidi osmanlijska javna česma koju zovu „Osmanlijska crpna stanica“ iz 1776. godine.
Javna česma iz osmanlijskog perioda
Odmah iza ove česme na prethodnoj slici, levo, vidi se deo česme iz venecijanskog perioda koja se zove Bembo, a ona je podignuta u XVI veku.
Dve česme iz različitih perioda
Od ovog trga u pravcu severa kreće ulica neobičnog naziva „1866“, koja svoje ime duguje godini kada je podignut važan ustanak protiv osmanlijske vlasti. Razni materijali pominju da se u ovoj ulici nalazi glavna pijaca u gradu, ali mada se u bočnim ulicama mogu naći prodavnice i štandovi sa hranom i ribom, u samoj ulici radnje uglavnom nude robu za turiste: suvenire, jeftinu obuću i odeću, pa opet suvenire i još malo suvenira. Dakle, ako vas suveniri ne zanimaju, dovoljno je ovde proći jednom, tek toliko da se ulica vidi.
Ulica 1866
Kada se dođe do kraja ulice, potrebno je proći još par desetina metara i tada se stigne do Lavljeg trga i istoimene fontane. O fontani i zvaničnim imenima sam već pisala u prvom delu nastavaka o putovanju po Kritu. Sada evo još par fotografija kao podsećanje na ovu lepu fontanu iz mletačkog perioda vladavine.
Lavlja fontana
Lavlja fontana, detalj
Na jednom kraju Lavljeg trga i u njegovoj neposrednoj blizini nalazi se još par zanimljivih zgrada. Jedna od njih je bazilika Sv. Marka koju su 1239. godine ovde podigli Mlečani. Međutim, posle osmanlijskog osvajanja, crkva je 1669. godine pretvorena u džamiju i kao takva se koristila sve do 1915. godine. Restaurirana je 1956. godine i od tada se koristi kao javna umetnička galerija. Ovom prilikom je bila zatvorena, ali sam je kasnije tokom svog boravka posetila i iznutra.
Bazilika Sv. Marka
Nekoliko desetina metara dalje nalazi se Venecijanska lođa. Prvobitna građevina na ovom mestu je napravljena sredinom XVI veka, ali je oblik koji se i danas vidi dobila u prvoj polovini XVII veka. Smatra se jednim od najlepših mletačkih spomenika na Kritu. Bilo je to mesto gde su se okupljali trgovci, ali i vlastela i ona je predstavljala središte privrednog i društvenog života u Kandiji, što je, da podsetim, bilo ime koje su Venecijanci koristili za današnji Iraklion.
Venecijanska lođa
Naravno, Osmanlije su koristili ovaj prostor nakon osvajanja, ali kao mesto za državnu blagajnu. Posle oslobođenja krenula je restauracija ove zgrade i to se malo oteglo, ali je na kraju lođa sasvim uspešno i lepo obnovljena i danas služi kao Gradska većnica.
Venecijanska lođa: prostrani trem
Venecijanska lođa: unutrašnje dvorište
Sada sam već malo bila umorna od svog obilaženja, pa sam iskoristila činjenicu da je stan koji sam iznajmila bio u blizini, tako da sam otišla tamo da bih se malo odmorila.