Nekih desetak kilometara posle mesta Balestrand, uočila sam tablu koja je sugerisala mesto gde može da se napravi pauza. Kako nisam vozila brzo, lako sam uspela da siđem na puta na proširenje koje je ličilo na prostrani parking sa zelenom površinom u sredini. Ali osim toga, ničeg drugog nije bilo, a naravno ni nikoga drugog. Svejedno, izašla sam iz kola i pošto je ovo mesto gotovo na samoj obali fjorda, prošetala sam da bih malo razgledala, pošto sam primetila neke zanimljive detalje.
Za početak sam prošla kroz nešto što je delovalo kao skladište za drvnu građu i to svakako nije bilo nešto što bi mi privuklo pogled. Ali, kako se ispostavilo, stala sam na sasvim dobrom mestu, jer se sa izbetoniranog platoa pored vode lepo vidi maleno ostrvo Kvamsej (Kvamsøy). Ja sam, dakle, potpuno slučajno ovde stala, a ispostavilo se da to ima smisla.
Pogled na ostrvce Kvamsej
Kasnije sam čitala da se ovo mesto smatra vanredno lepim i da je ono proširenje koje služi kao parking za kola i kampere napravljeno sa ozbiljnom namerom, a ne da slučajno kao da je deo skladišta drvne građe. Neki detalji su zaista izgledali veoma slikovito.
Pogled na delove Sognefjorda i ostrvca Kvamsej
Pogled na delove Sognefjorda i ostrvca Kvamsej
Na ostrvu sam ugledala i snimila i malenu crkvu, a posle sam čitala da se ostrvo smatra najmanjim ostrvom na svetu koje ima svoju sopstvenu crkvu. Crkva na Kvamseju je podignuta krajem XIII veka i to je jedna od najstarijih crkava napravljenih od kamena u regionu Sogn og Fjordane kroz koji sam ovde prolazila.
Crkva na Kvamseju
Osim ovoga, Kvamsej se smatra i jednom od najboljih prirodnih luka u okviru Sognefjorda, a postoji i neki istorijski značaj vezan za nekog kralja iz XII veka koji je ovde pristao sa svojom flotom. Možda je to bilo baš na mestu koje sam snimila, a koje svakako izgleda idilično.
Obala Sognefjorda prekoputa Kvamseja
Obala Sognefjorda prekoputa Kvamseja
Nastavila sam vožnju i uskoro prošla pored crkve u selu Sele (Sæle Church) iz 1903. godine. Ova crkva je sagrađena upravo da bi zamenila onu crkvu sa ostrva Kvamseju.
Nova crkva pored Sognefjord
A prilikom još jednog kratkog zaustavljanja pored puta takođe sam lepo mogla da vidim i snimim impresivni Sognefjord i njegovu južnu obalu.
Sognefjord
Što se tiče samog puta u ovom delu, mada je pratio obalu fjorda, često je bilo drveća sa strane. Ima puno fotografija na internetu koje prikazuju ove predele prekrivene divnom zelenom vegetacijom i obično je to snimljeno po nekom sunčanom danu i sve blješti od boja. Situacija je bila sasvim drugačija u vreme moje posete, u aprilu 2024. godine. U Norveškoj je tada još vladalo rano proleće, listopadno drveće je tek počinjalo da dobija novo lišće. S druge strane, ovo je bio, meteorološki gledano, najlošiji dan tokom ove nedelje koju sam provela na severu Evrope, tako da mislim da sam imala puno sreće.
Severna obala Sognefjorda u rano proleće
Severna obala Sognefjorda u rano proleće
Povremeno su proletale kapi kiše, ali nije bilo ništa dramatično. U jednom trenutku je put počeo da vodi oko uzanog ogranka glavnog fjorda koji se poput prsta zavlači u kopno (doduše u dužini od oko 3 km).
Severna obala Sognefjorda u rano proleće
Ponovo je na kraju tog ogranka put pratio obalu pa je tu bila velika krivina, ali je pogled ponovo bio zanimljiv.
Severna obala Sognefjorda u rano proleće
S druge strane puta u ovom delu nalaze se neke kuće i bez obzira što su se oblaci značajno spustili, sveža zelena boja mlade trave i neke od tih kuća unosile su boju u ovo lepo područje.
Prisustvo ljudi na severnoj obali Sognefjorda
Prisustvo ljudi na severnoj obali Sognefjorda
Par stotina metara posle ove krivine dolazi se do tunela Hejanger. To je bio samo jedan od velikog broja tunela kroz koje sam prošla ovog dana, ali kakav tunel – dug 7.543 m. U vreme kada je otvoren, 1982. godine, bio je to najduži tunel u Norveškoj, ali je vremenom izgubio ovaj status. Osim njegove dužine, bilo mi je fascinantno i da sam tokom svoje vožnje kroz tunel videla još samo 4-5 kola (u oba smera).
Po napuštanju tunela, samo kilometar dva dalje prolazi se kroz gradić Hejanger (Høyanger) po kojem je tunel i nazvan.
Sada je preda mnom bilo još nepunih 50 km do sledećeg trajekta kojim je trebalo da pređem na južnu stranu Sognefjorda. Usput sam stala na par mesta, gde mi je bilo zgodno i gde mi se činilo da su predeli zanimljivi.
Na primer, kod pristaništa za trajekte Nordejde. Trajekti koji saobraćaju od ovog pristaništa mi nisu odgovarali, ali sam ipak tu svratila jer postoji jedan veliki parking, a sve je praktično pored glavnog puta. Kada sam izašla iz kola mogla sam na miru da ponovo snimim detalje vezane za Sognefjord.
Pristanište za trajekte Nordejde
Sognefjord
Sognefjord
Ili kada je put počeo da se malo penje posle mesta Vadhejm (Vadheim) koje se nalazi u dnu manjeg fjorda koji je ogranak velikog Sognefjorda.
Mesto Vadhejm
Pošto je povremeno padala sitna kiša, praktično se više nisam mnogo zadržavala usput, već sam se odvezla do pristaništa za trajekte Lavik. Malo sam morala da sačekam, ali sam uskoro bila lepo smeštena na trajekt – i moj auto, i ja. Ponovo sam mogla da šetam po trajektu i pronalazim za mene dobra mesta odakle sam slikala okolinu.
Napuštam severnu obalu Sognefjorda
Prelazak Sognefjorda trajektom
Južna obala Sognefjorda
Evo kako je delić tog iskustva izgledao snimljen video-kamerom.
Kada sam se iskrcala na južnoj obali Sognefjorda, jednostavno sam putem nastavila u pravcu juga pošto mi je krajnje odredište ovog dana bio grad Bergen. Put se povremeno peo uz planine, pa su neka mesta i zalivi mogli da se vide sa visine, ali kako je ovo izrazito planinsko područje, tako je bilo i vodopada koji su nastali zbog topljenja snegova.
Na putu ka Bergenu
Na putu ka Bergenu
Na putu ka Bergenu
Kiša je padala i nešto ranije, dok sam vozila duž severne obale Sognefjorda, a i dok sam ga prelazila trajektom. Sada je ona povremeno bivala prilično intenzivna, a na većim visinama se pretvarala i u susnežicu.
Na putu ka Bergenu
Povremeno se ipak i zaustavljala i tada je imalo smisla da se negde zaustavim, izađem iz kola i snimim neke detalje iz područja kroz koje sam putovala.
Na putu ka Bergenu
Na putu ka Bergenu
I onda, u blizini mesta Osterejdet (Ostereidet) konačno sam naišla na restoran pored puta u kojem sam mogla da popijem jednu finu kafu i da se lepo odmorim.
Na putu ka Bergenu
Posle ove pauze sam još malo prošetala po okolini restorana, napravila par fotografija, a zatim se vratila do kola i nastavila ka Bergenu.
Na putu ka Bergenu
Na putu ka Bergenu
Na putu ka Bergenu
Na putu ka Bergenu
U ovom delu Norveške postoji neverovatno mnoštvo ostrva, ostrvaca, fjordova, jezera, ali sve do nekih 20-ak kilometara pre Bergena put uspeva da se drži kopna i da preko njega vijuga. A onda se dolazi do prepreke u vidu Salhusfjordena i tu je ranije bilo neophodno da postoji linija trajekta. 1994. godine je, međutim, otvoren most Nordhordland koje je sve pojednostavio.
Most Nordhordland
To je drugi most po dužini u Norveškoj i on predstavlja kombinaciju mosta sa kosim zategama i pontonskog mosta. Dugačak je 1614 m, visok 99 m, a najveći raspon mu je 172 m.
Most Nordhordland
Što se Bergena tiče, tu sam rezervisala sobu u jednom dobrom hotelu u centru grada, ali je problem bio da oni nemaju parking za goste hotela. Ipak sam smatrala da mi je to bolje rešenje nego da izaberem neki hotel na periferiji grada koji bi možda imao da mi ponudi parking, ali bi mi to komplikovalo sam boravak u gradu. U Bergenu je lepo biti u centru, pogotovo kada čovek ovde dođe samo na dan i po.
Zato sam ja po savetu hotela kolima otišla do jednog obližnjeg javnog parkinga, tamo ostavila kola, a onda se peške uputila do hotela koji se nalazio samo stotinak metara dalje.
Bergen, detalj
U hotelu sam brzo obavila sve formalnosti, stvari sam ostavila u sobi i relativno brzo izašla napolje. Znala sam da ću imati dnevnu svetlost barem još par sati, ali već je bilo oko 7 uveče, pa sam želela da malo prošetam po Bergenu i odem na večeru.
Bergen, detalj
Bergen, detalj
Bergen je grad na zapadnoj obali Norveške koji neki nazivaju i drvenim gradom zbog starih drvenih kuća. On je drugi u zemlji po broju stanovnika, odmah posle Osla, a čak je u prošlosti bio i glavni grad Norveške – do 1299. godine kada je ta čast pripala Oslu.
Bergen, detalj
Bergen, detalj
Tokom Srednjeg veka, u periodu od XIII do XVII veka, postojao je savez trgovačkih cehova pod nazivom Hanza ili Hanzeatska liga koji je prvo uspostavio, a zatim i održavao trgovački monopol na Baltičkom i Severnom moru. Hanzeatsku ligu je 1358. godine osnovalo nekoliko nemačkih gradova, ali se ona vremenom proširila na čak 200 gradova i naselja. Oni su svoju ispostavu, odnosno trgovačko prodajno sedište ili kontor, imali i ovde u Bergenu, a prvu kancelariju su osnovali već 1360. godine. Hanzeatska liga je uglavnom trgovala drvetom, smolom, kožom i krznom, žitaricama, pčelinjim voskom i medom, ali je trgovina obuhvatala i tekstil, kao i rudu metala. Što se Kontora u Bergenu tiče, odavde se, između ostalog, u velikoj meri izvozila i sušena riba koja je u takvom stanju mogla da preživi i par godina i da i dalje bude jestiva.
Bergen, detalj
Bergen, detalj
Bergenski kontor je funkcionisao sve do 1754. godine, a njegov središnji deo je bio smešten u velikim komercijalnim zgradama napravljenim od drveta. Ovaj deo se zove Brigen (Bryggen) i on se nalazi na istočnoj strani zaliva Vagen (Vågen) u kojem je i luka. Od čitavog Bergenskog kontora, do današnjih dana su preživele samo njegove zgrade, tj, Brigen.
Bergen, detalj
Bergen, detalj
Zbog istorijskog značaja, Brigen je upisan i na UNESKO-ovu Listu svetske baštine, a jedan od samo dva muzeja na svetu koji su posvećeni istoriji Hanzeatske lige nalazi se upravo ovde u Bergenu.
Bergen, detalj
Bergen, detalj
Pošto sam planirala da čitav naredni dan budem u Bergenu, ideja mi je bila da tada malo bolje obiđem Brigen, a sada sam samo prilično opušteno i besciljno šetala po centru grada. Utisci su mi bili veoma pozitivni.
Bergen, detalj
Bergen, detalj
Bergen, detalj
Bergen, detalj
Ali, sada sam već bila gladna, jer je dan bio dug, puno sam vozila, a hrana koju sam imala u kolima kao „prvu pomoć“ nije baš mogla da zadovoljni moje dnevne potrebe, pa sam se odlučila za jedan restoran odmah pored luke, u delu grada koji se zove Riblja pijaca (Fisketorget). Ovde ima više prodavnica ribe vezanih za restorane i neke od njih imaju neopisivo fantastičnu ponudu ribe i morskih plodova, a sve je to izloženo u rashladnim sanducima. Evo fotografije, a evo i video-snimka:
Ponuda ribe i morskih plodova u restoranu u Bergenu
Ja sam se odlučila za mnogo skromnije stvari, mada nisam ni ja bila loša, a što je najvažnije, na kraju sam bila sasvim prijatno sita.
Deo večere u Bergenu
Deo večere u Bergenu
Deo večere u Bergenu
Moram da priznam da se u svojim kulinarskim eksperimentima još uvek ne usuđujem da radim sa školjkama. Zato sam se odlučila da po povratku kući probam da napravim čuvenu norvešku krem-čorbu od ribe – Fiskesuppe. Nije ispala loše, a čak sam napravila i specijalan tanjir ne bih li se još više približila originalu.
NORVEŠKA RIBLJA ČORBA
- 350 g filea ribe (bela riba i losos)
- 150 g škampa
- 1 čen belog luka
- 1 veća šargarepa
- 2 manja krompira
- 150 g praziluka
- 1 l ribljeg temeljca (ili 1 l vode i 1 kocka supe od povrća)
- 250 ml mleka
- 200 ml kisele pavlake
- 2 kašike putera
- 3 kašike brašna
- začini iz recepta (po ukusu)
Ribu iseći na kocke, a povrće na tanke štapiće (ovo je obavezno) i staviti sa strane.
Istopiti puter u šerpi, pa dodati sitno seckani beli luk. Čim počne da dobija boju dodati brašno, mešati da ne zagori, pa naliti sa bistrom ribljom supom (temeljac) i dobro mešati da ne ostanu nikakve grudvice brašna.
U to dodati mleko i povrće, i ostaviti da se kuva 10-15 minuta. Zatim ubaciti ribu, pa kuvati još oko 5 minuta. Dodati začine – so i biber.
Odvojiti par kašika supe i pomešati sa mileramom da se dobije ujednačena masa. Smešu vratiti u šerpu, pa ubaciti i škampe i kuvati samo minut-dva.
Na kraju posuti supu seckanim vlašcem, ali može i mirođija.
Norveška riblja krem-čorba na moj način
Inače, dok sam sedela u restoranu i čekala svoju večeru, iskoristila sam priliku i rezervisala jedan izlet za naredni dan. Plan mi je bio da mi kola ostanu na parkingu dve noći i dan između koji bih provela kao „pešak“.
Veoma zadovoljna čitavim danom i iskustvom, rano sam se povukla u sobu, a vrlo brzo i uspavala.